Jump to content

Kakvi smo to roditelji? Vaspitanje kroz generacije...


Kronostime

Recommended Posts

11 hours ago, Div said:

 

Iskreno, ne znam šta si hteo da kažeš ovom upadicom, na ovoj temi Kisindžer nije bitan, osim ako ima šta da kaže o deci, vaspitanju, unučićima. (Da, vidim smajlija...)

Šta je njemu, ili tebi, glavni smisao svega, postoji li glavni smisao?

Uostalom, rezultati mog roditeljstva su daleko bolji od rezultata Kisindžerovog uređivanja sveta, vidi samo kako mu izgleda svet, a bio je jedan od boljih državnih sekretara.

 

 

Šta fali svetu, osim što komunjare ponovo kokodaču, ali to će opet proći kao i onomad, a nije ni bitan Henri Kisindžer, nego to što ima 98 godina, a još je aktivan. Ne znam primer Pere Perića, zato sam kao primer naveo nekoga za koga su svi čuli.

 

Ako ne valja Kisindžer može bilo ko drugi. Evo, može Debi Hari, ili Mik Džeger, mada su 20 godina mlađi od ovoga, ali su još aktivni. Ili Brižit Bardo, mada i ona je desetak godina mlađa. Ima ih još sigurno :lol_2:

 

Pretpostavljam da smisao uopšte ne postoji, ali ni to nije bitno, nego imate valjda neki plan ili bilo šta što ne uključuje da se neko zdedoše i zbaboše, pa mu sve i svja postanu samo unuci, ili jedva čeka da mu to postanu, a 30 ili 40 godina mlađi od pomenutog :lol_2:

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Samo ti uživaj u turanju nosa u tuđ život.

Imam mnogo takvih koji mi dele savete koje im nisam tražio, koji znaju bolje od mene šta mi je prioritet, šta treba da radim, šta ne treba, valjda su ispunili svoj život pa prešli na uređivanje tuđih života.

Srećom, to zaobiđem...

Link to comment
Share on other sites

On 6/27/2021 at 11:32 AM, Pletilja said:

Opet cu da placem. 

Opet cu da se pitam gde sam pogresila.

Moj pok. brat je za moju decu odavno rekao da su hladna i uobrazena, htela sam oci da mu iskopam zbog toga.

A zasto polazis od toga da si ti negde pogresila? Ljudi se jednostavno radjaju razliciti, neko je osecajan neko nije, to moze donekle da se koriguje sredinom ali ne i neutralise, bas kao sto se neko rodi glup , a neko genije. Jeste banalan primer, ali sam siguran da Al Kaponea roditelji nisu odgajali da bude gangster, nego im se eto zalomilo.

Ja mojim roditeljima nikada nisam rekao sta mislim o tome kakvi su roditelji bili, iz prostog razloga sto sumnjam da bi oni ista razumeli , a radili su onako kako su mislili da je najbolje i kako su poneli iz svoje kuce, bas kao 90% roditelja ljudi sa kojima sam odrastao. Tek kada sam otisao u inostranstvo i suocio se sa drugom kulturom i sistemom vrednosti imao sam nesto sa cime da uporedim svoje detinjstvo i pokusam da ispravim greske koje smatram da su moji roditelji pocinili.

Ja verujem da su i oni pokusali da budu bolji od svojih roditelja, barem otac sigurno, jer u kakvoj su sredini te generacije odrastale divno je cudo da nismo imali vise psihopata. Deda po ocu je bio onaj staromodni domacin koji je mustrao sve po kuci kao da je dril instruktor, pa se tako odnosio prema deci i kada su dosla u pozne godine, osim najstarijeg sina, valjda zato sto je bio prvoborac.:lol_2:

Secam se jedne slave na kojoj je bila gomila ljudi, strina i baba se polomise da sluze ali ne stizu i siroti stric se dize da odnese neke case. Kada se ovaj prodrao na njega kao damjanov zelenko, " gde si ti krenuo ima ovde ko da sluzi", jbt kao da covek ima deset godina, a imao je skoro 50.

Mi kao roditelji smo se trudili da provedemo sto vise vremena sa klincima dok smo njima trebali , a onda su oni dosli u godine kada im mi vise nismo potrebni u toj meri i to smo morali da prihvatimo. Cesto za praznike nisu dolazili kuci sa studija , jer su tamo imali druztvo koje im je bilo interesantnije od nas i tu nema sta da se neko ljuti. Na studijama smo cesce mi zvali njih nego oni nas, a kada bi hteli da ih vidimo obicno smo mi bili ti koji smo isli kod njih jer oni nemaju vremena. Stariji ako se javi majci jednom mesecno puna kapa, meni kada ga ja pozovem i naravno uvek ima opravdanja da je zauzet, sprema bar, putuje...

Mladji jos uvek studira pa njega vise cujemo i vidjamo ali i to ce uskoro da se zavrsi i u najboljem slucaju vidjacemo ih par puta godisnje, a cucemo se kada mi njih pozovemo. Zivot ide nekim cudnim tokovima i cesto nezamisljive stvari postaju normala. Ja sam znao da se po sest meseci ne cujem sa bratom, ne zato sto nisam mario, nego od danas cu ,sutra cu, a tako i on. Tek kada je krenuo ovaj nesretni COVID poceli smo da razgovaramo skoro svakog dana, valjda covek shvati da nam kraj nije mozda daleko, pa da ugrabimo ono sto nam je ostalo.

Ja se raspricao, a sustina je, ne krivi sebe, a ne krivi ni decu. 

Edited by DJORDJE
  • Like 8
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
  • 4 weeks later...

Opisacu licno  iskustvo.

Ni na kraj mi pameti da delim savete, misljenja ili da ja kazem da je to najbolje i bas tako mora.

Svako za sebe, pa ce valjda ispasti najbolje.

 

Cerka je jedino dete, i za nju smo imali probleme (neplodnost). Medicinske frke, trajalo je godinama, i nakon njenog rodjenja nismo imali volje da ponavljamo i mucimo se opet. Dosta je jedno dete, ako se drugo desi, OK - i nije se desilo.

 

Cerka i ja imamo odlicni i bliski odnos. Zato jer sam je uvazavao i menjao se tokom odrastanja. Prestao sam da budem direktor i teram, uvazio sam njene interese i umesto da teram, poceo sam samo da savetujem i komentarisem. Ona je to prihvatila.

 

Pitala je za dozvolu, 16 godina stara. Jebote, ta deca ce uraditi sta hoce, kakva dozvola!? Htela je da nakon proslave Nove Godine prespava kod decka i mene pitala da li sme. Naravno, sme - ako nju raduje, raduje i mene.

Poverila se, to joj je bio prvi seksualni odnos. Samo sam pitao da li joj je bilo lepo. A ona kaze da nije, bilo je prvi put i njoj i decku, nisu znali sta rade.

Rekoh, ajde, probala si, valjda ce sledeci put biti bolje.

 

Poverava se i dalje. Zdravlje, izbor fakulteta, politika i sve.

 

Video sam.

Roditelj moze i treba da bude direktor, da odlucuje sta ce dete jesti ili obuci - prvih nekoliko godina zivota.

A onda, da postepeno prepusta odluke detetu, da mu omoguci da bude sopstveno bice i osamostali se.

 

Volim cerku jer je to sto jeste, a voleo bih je i da je drugacija. Valjda je to neki bioloski nagon iz kojega je nemoguce pobeci.

 

Danas, samo zelim unuce. U penziji sam, imam vremena i hteo bih da ga razmazim, ako mi cerka dozvoli.

 

Vise nisam otac, samo sam najbolji prijatelj.

 

 

 

Edited by zoran59
  • Like 7
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Sami su isplanirali dolazak a povod je moj 70 rodjendan.....ja ne slavim svoje rodjendane. Nisam znala sta zelim: da dodju, da budemo svo troje neko vreme zajedno a opet, to vreme im je skoro ceo ovogodisnji odmor, tek par dana ce im ostati za njihove porodice i odmor onako kako se to obicno radi. Epidemija je iskomplikovala putovanja, trosi se vreme i novac na testove, tenzija raste jer se informacije menjaju na dnevnom nivou,  toplotni talasi se nastavljaju jedan na drugi bez predaha, epidemija ne posustaje....osecam kako mi je vlastita koza tesna jer mi sve te okolnosti jesu poznate ali su mi i neprirodne, ne znam kako da ih razresim, sta treba da radim....a po navici, imam potrebu da kontrolisem stvari i dogadjaje. I kad sam dosla do ove tacke, da mi je neprijatno jer  nisam ja ta koja odlucije, sve je postalo lakse. Ogroman teret mi je skinut sa ledja, odluka je njihova, moje je samo da se radujem i budem ono jedino sto im, ocigledno, u ovom trenutku treba: mama, neko ko ih poznaje ceo zivot. I tako, shvatila sam, konacno, sta znaci biti "lovac u zitu". Jednostavno je: rasiriti ruke i pustiti da ti padnu u zagrljaj u trenutku njihove najvece potrebe. Cutati, jer je bilo prilike da se kaze sve sto treba, slusati ono sto zele da kazu i biti zahvalan za onoliko ljubavi i postovanja koliko zele da daju. Ucim od moje dece i danas. I toliko ih volim da mi ni ovaj strasni svet u kojem jedva da razaznajem svoje mesto vise ne izgleda tako strasno. 

 

  • Like 1
  • Love 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Valjda je ovo odgovarajuca tema, mada bi moglo i drugde, ali nemam volje da otvaram novu temu.

 

Razmisljam o smrti, mada nemam nameru da uskoro umrem, a jos (koliko znam) nisam ni bolestan.

Ipak, sigurno je sigurno, hteo bih da sve resim unapred, dok jos mogu i nije mi neki napor.

 

Mene je otac zajeb'o (a mozda i nije nego je bila sabotaza sa strane). Zenio se dva puta.Poslednjiput kad samga video, vec je bio bolestan, obecao mi je da ce napisati oporuku. Rekao sam mu da mi ostavi jednu cetkicu za zube i jedne gace, samo da bude jasno i crno-belo, da se ne svadjam sa macehom.

Mozda nije napisao, a mozda  i jeste pa je maceha unistila, ne znam. A imam i (polu)bracu iz njegovog drugog braka.

 

Nakon njegove smrti, maceha i ja smo se vukli o sudovima i tuzili - ona je htela da sve bude njeno, a ja sam trazio svoj deo. Zavrsilo se tek kad je i ona umrla. Njeni sinovi, moja braca, su rekli da sam u pravu, da cemo podeliti pravedno, povukli su sve njene tuzbe koje su nasledili i platili sudske troskove.

Sva ta zajebavanja jer cale nije resio za zivota.

 

Onda, nevezano, razgovarao sam sa bliskim drugarom koji zivi u Australiji. Jedino dete. Umro mu je otac u domaji, pa je letio za sahranu, utehu i pravne formalnosti - i odrekao se svog dela u korist majke, valjda iz neke ljubavi i postovanja. A ja rehoh, pogresio si i trebala je majka da se odrekne u tvoju korist. Jer ovako (gospodja vec ima oko 90), moraces opet da letis i obilazis sudove i prenosis vlasnistvo i papire, izjebaces se ko budala i to sve u onoj tuzi kad se neminovno desi.

 

U mojoj porodici, slicno. Moji roditelji su vec davno umrli i nije bas zavrsilo lepo.

No zenina majka je umrla u aprilu. U gradu. A imala je neku livadu ili polje, nasledila u selu, i nije htela da proda za sitne pare - mada sam ja mislio da i za te sitne pira moze da popije kafu, a livada je beskorisna. I onda je moja draga morala da isteruje te neke papire i jos uvek ne zna sta ce s tim. Papiri i sudske takse najverovatnije kostaju vise nego moze da dobije kad proda livadu.

 

Donekle smo uspeli da to objasnimo njenom ocu. Star 88 godina, konacno je preneo stan na zenu. Ona ga nece izbaciti, jedino dete. Ali kad umre, nece ni trckarati po sudovima - on je za zivota imao vremena da sedi ili stoji na nekim salterima i potpisuje papire. A nama lakse, hvala mu.

Samo, navodno ima i neku sumu u rodnom selu, ali je sva dokumentacija izgorela u ratovima '90-ih i vise niko ne zna ko pije, ko placa. Umesto da je to prodao 10 godina ranije, pa bi mi neki imali koristi.

 

Nalazim se u slicnoj situaciji.

Zivim u USA, a cerka studira u Hrvatskoj - jer se ovde njene studije (izabrala je medicinu) placaju suvim zlatom, a tamo ne kosta nista. Tako se poslednjih par godina retko vidjamo. Mogla je i u Srbiji, ima i srpsko drzavljanstvo, imamo familiju u Beogradu, ali u Zagrebu imamo i stan i ispalo je lakse.

 

I sledeci put kad dodje, rekao sam joj da ne planira zajebanciju za citavo vreme, nego da rezervise 10-ak dana samo za nas i pravne procedure.

 

Hocu da prenesem kucu i kola i sve sta imam na nju, da joj smanjim na minimum pravne procedure kad me pogazi voz ili autobus. To mi je lakse utoliko sto je to jedino dete, nece se sporiti sa bracom i sestrama.

 

Postoji u tim mislima jos nesto, a mislim da sam vec negde o tome pisao.

 

Moj otac je nastavio studije (prekinuo je kad sam neplanirano rodjen) priblizno kad sam krenuo u osnovnu. Diplomirao je negde oko moje pete godine skole.

Iste godine, umro je moj deda, koji nas je uzdrzavao za vreme tatinog studiranja.

Moja baka je uzela kredit za oko 3 miliona tadasnjih dinara za mermerni spomenik dedi - a moj otac nije imao auto, i fica je kostao manje od 2 miliona. Cale je pozajmljivao od nekih familije ili prijatelja, trebao je kola za posao. Ja, naravno, nista nisam znao ni razumeo.

 

A danas, samo 50 godina kasnije, ja sam jedini ko zna gde je taj grob i spomenik.

 

Resio sam to bolje. Mozda ima toga i u domaji, ne znam, ali ovde u USA ima.

Postoje posrednicke firme, i preko njih sam odlucio da telo ostavim medicini. Da studenti seckaju, seciraju i zajebavaju se.

Zgodna stvar je da ne kosta nista. Onog casa kad odgovarujuce lice (lekar ili neko) proglasi smrt, samo jedan telefonski poziv pa ovi dodju i pokupe telo. Papir vec imaju, potpisao sam.

 

Tako je moje dete slobodno da ode u Norvesku ili Australiju i ne mora da se vraca da ostavlja cvece na nekih par kvadrata zemlje, bas na neki datum.

A sve materijalno je njeno, nema policije ili sudova, neka baci ili proda sta nece, neka sacuva ako nesta hoce.

 

Pa, iz naslova teme, ne znam kakav sam roditelj. Mozda OK, a mozda i lukav/pokvaren.

 

 

 

 

 

 

  • Like 7
Link to comment
Share on other sites

18 minutes ago, zoran59 said:

 

 

I sledeci put kad dodje, rekao sam joj da ne planira zajebanciju za citavo vreme, nego da rezervise 10-ak dana samo za nas i pravne procedure.

 

Hocu da prenesem kucu i kola i sve sta imam na nju, da joj smanjim na minimum pravne procedure kad me pogazi voz ili autobus. To mi je lakse utoliko sto je to jedino dete, nece se sporiti sa bracom i sestrama.

 

 

 

Raspitaj se ti to sta ce da te kosta u porezu.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Angelia said:

Raspitaj se ti to sta ce da te kosta u porezu.

 

Hvala, Andjo - odlican savet i bas ono sta mi treba, da cujem ili procitam od nekog pametnijeg.

 

U ovoj ludoj zemlji, svaka savezna drzava ima svoje propise. Sad treba da vidim je lakse/jeftinije da cerki poklonim kucu, da joj prodam posed za jedan dolar ili da naprosto umrem ako ne postoji nekakav porez na nasledstvo (estate tax). Za kola vec znam, mogu da joj poklonim bez poreza.

 

To je bila i zajebancija u domaji. Prva ideja je bila da tast (zenin otac) prenese stan na cerku (tj. njegovu unuku), pa se ispostavilo da je ona, legalnim recnikom, "drugi nasledni red" i morala bi da plati porez kao da se radi o prodaji.  Zato je preneo na zenu, tj. "prvi nasledni red" i nije kostalo nista.

 

Posandrcacu od tih gluposti jer se jos mnoze sa brojem drzava u kojima zivimo i svaka ima neke posebne zajebancije i propise.

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, zoran59 said:

 

Hvala, Andjo - odlican savet i bas ono sta mi treba, da cujem ili procitam od nekog pametnijeg.

 

U ovoj ludoj zemlji, svaka savezna drzava ima svoje propise. Sad treba da vidim je lakse/jeftinije da cerki poklonim kucu, da joj prodam posed za jedan dolar ili da naprosto umrem ako ne postoji nekakav porez na nasledstvo (estate tax). Za kola vec znam, mogu da joj poklonim bez poreza.

 

To je bila i zajebancija u domaji. Prva ideja je bila da tast (zenin otac) prenese stan na cerku (tj. njegovu unuku), pa se ispostavilo da je ona, legalnim recnikom, "drugi nasledni red" i morala bi da plati porez kao da se radi o prodaji.  Zato je preneo na zenu, tj. "prvi nasledni red" i nije kostalo nista.

 

Posandrcacu od tih gluposti jer se jos mnoze sa brojem drzava u kojima zivimo i svaka ima neke posebne zajebancije i propise.

Izvini sto cu ovo reci 😀 mislim da je najprostije da umres...zvuci okrutno. Sad pricam samo sa pozicije federalnog zakona: 

Deci ne mozes da poklonis za zivota vise od 15k godisnje ili lump sum od 75k za 5 godina (to znaci da si iskoristio limit za 5 godina), sve vise od toga ona mora da plati porez. Iako nisam sigurna ali mislim da bracni par moze vise, proveri.

Sve zavisi sta ostavljas, zakon do sada je bio da sve ispod 11 mill vrednosti ne podleze Estate tax nakon smrti roditelja, pazi smrti. Ali Biden je govorio da ce to spustiti na 3 mill, a mozda I nize, pominjali su I 1 mill ( alavi su da uzmu 50%). Sta je problem? To sto IRS procenjuje koliko to sto ostavljas vredi, ako nije kesh.

Znam zasigurno da za kucu ne mozes da joj prodas za 1$.  Mora da bude neki market value, da se to opravda.

Kola, zavisi, ako ti je dependant mozes, koliko znam.

 

E sad nakon toga dolaze lokalni poreski zakoni, svaka drzava za sebe.

 

Nikako nemoj da se zaleces, pa da uradis nesto sto ce ti cerku izloziti ogromnom porezu, ili tebe ako to radis sada.

 

Sve zavisi u kom si rasponu vrednosti, I prema tome treba planirati. Ja sam vec krenula u to, iako ne planiram da me udari autobus, ali nikad se ne zna.

 

Besmisleno je sto smo mi na nase pare vec platili porez, I deci ne mozemo da ostavimo. Ali nikad se ne zna kad ce Uncle Sam da odluci da ti zavuce ruku u dzep. Nazalost ova administracija je pokazala da hoce da uzme generacijski kapital, ali ajde da ne idem u politiku.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Za vikend smo porodično gledali jedan film za koji smo se odlučili jer smo mislili da je komedija pošto je označen kao comedy/drama. U stvari je film drama sa primesama komedije. Moderna porodica sa problemima, izborima, suočavanjem sa životom. Moderni problemi. Svi smo se pronašli u nekim detaljima ili smo prepoznali nekog od poznanika. U pitanju je odličan Kanadski film od ove godine "Le Guide de la famille parfaite" ili ti "The guide to the perfect family" koji je radio netflix. Preporučujem za gledanje svim modernim roditeljima :classic_smile:

 

https://m.imdb.com/title/tt11991786/

 

 

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

A što bi to tebi smetalo što je ona vegan? Ona se mnogo više od tebe trudi oko svoje dijete, a možda ima dobar razlog za to.
I ovako kako si napisao, bože sačuvaj, kao da je iz prošlog veka…jeza me prožima kad se setim tako kada sam došla kod onog prvog u roditeljsku kuću i upoznala roditelje. Otac ni dobar dan, nego nešto odmah prebacio sinu, nazvao lupežom, ne mogu da se setim detalja, zapravo ne želim da se setim. Kad ovo pišem, kažem sebi, da si sadašnja ja, okrenula bi se i rekla zbogom. Vidim u tvojoj  rečenici to insistiranje na teritorijalnosti, u moju kuću, eh, zato je najbolje mladima da pobegnu što dalje, budu samostalni. A ti vrti prase za sebe.

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, ControlFreak said:

A što bi to tebi smetalo što je ona vegan? Ona se mnogo više od tebe trudi oko svoje dijete, a možda ima dobar razlog za to.
I ovako kako si napisao, bože sačuvaj, kao da je iz prošlog veka…jeza me prožima kad se setim tako kada sam došla kod onog prvog u roditeljsku kuću i upoznala roditelje. Otac ni dobar dan, nego nešto odmah prebacio sinu, nazvao lupežom, ne mogu da se setim detalja, zapravo ne želim da se setim. Kad ovo pišem, kažem sebi, da si sadašnja ja, okrenula bi se i rekla zbogom. Vidim u tvojoj  rečenici to insistiranje na teritorijalnosti, u moju kuću, eh, zato je najbolje mladima da pobegnu što dalje, budu samostalni. A ti vrti prase za sebe.

Zato sto ne mogu od nje ni pohovano pilece krilce oglodati - nestane s tanjira dok trepnes. :s_d:

Link to comment
Share on other sites

19 minutes ago, Stiletto said:

 

kevin+broccoli.gif

Kad je u pitanju hrana - tu demokratija u domu mome prestaje.

Naticanje na razanj i cepanje  sikircetom  da se smesti u crepulju ispod saca je moje nasledje.

Kulturno, istorijsko, zasticeno Zakonom......! :s_d:

Edited by Kronostime
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
  • 3 weeks later...
 
Ovako je oduvijek bilo. Balkan je naseljen agresivnim stanovnistvom i mislim da je potreban jedan sistematski pristup da se to pocne mijenjati, da se djeca od malena vaspitavaju da budu tolerantni, sto se potpuno zanemarivalo.
Sjecam se da sam mogao da ocekujem u svako doba dana da je moguce da me neko napadne i u vreme moje mladosti. Pogotovu sto sam nosio dugu kosu.

 

Edited by Amigo
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Amigo said:
 
Ovako je oduvijek bilo. Balkan je naseljen agresivnim stanovnistvom i mislim da je potreban jedan sistematski pristup da se to pocne mijenjati, da se djeca od malena vaspitavaju da budu tolerantni, sto se potpuno zanemarivalo.
Sjecam se da sam mogao da ocekujem u svako doba dana da je moguce da me neko napadne i u vreme moje mladosti. Pogotovu sto sam nosio dugu kosu.

 

Jesu li mu ovo roditelji. Stvarno bi bilo lepo da objasnis, na sta si mislio, kad si ovo napisao. Pogledao sam klip i nije mi jasno koji je od ovih roditelj.

Hvala na pojasnjenju.

 Mala digresija, sto se nisi osisao?

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, mrd said:

Jesu li mu ovo roditelji. Stvarno bi bilo lepo da objasnis, na sta si mislio, kad si ovo napisao. Pogledao sam klip i nije mi jasno koji je od ovih roditelj.

Hvala na pojasnjenju.

 Mala digresija, sto se nisi osisao?

 

Nemam pojma o cemu pricas, kakvi roditelji?

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...