Jump to content

Trenutno razmišljam...


Džudi

Recommended Posts

@zoran59 pusti dete da živi svoj život. Sad je naše vreme. Jest’ da nismo u cvetu mladosti, ali ima i tu pozitivnih stvari, pa se hvatamo za to što možemo. Meni baš prija što je ovo sad neki drugi period mog života, prihvatam izazov.

Moj moto je i da prihvatim da je ovaj virus tu. Kao i drugi razumni ljudi, radim što je u mojoj moći, edukujem se, pratim vesti, koristim sredstva na raspolaganju da ostanem van njegovog dometa ili da ublaźim udarac kad do njega dodje, ali nije mi na umu 24/7 niti me zaustavlja da uradim što smatram da je dobro za mene. Odvagam, pa napravim odluku, idem dalje. Već pravim dosta velike planove za 2022, ali uvek imam i back up plan, a i ako taj ne može, imam dom, knjige, šetnje, familiju, prijatelje…Nadjem zadovoljstvo u malim stvarima, pre svega, cenim svoj mir. Juče pošaljem ćeri tekst, nadam se da si srećna tamo - momentalno odgovor: I am! To je za mene bio mali dnevni booster, usred teške radne nedelje. Svega pomalo, dan po dan…. 

 

  • Like 3
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

On 1/7/2022 at 8:16 AM, zoran59 said:

hocu da vidim @mrd,

Cek'BRE tri godine odlazem put do New Orleansa i na Keys. Sad su jos i omicron(OMEGA) variantu ubacili. Ne verujem da ce ove godina, ali 2023 sigurno idem na road-trip. 🙂

Necu da uzmem odmor imam vec zacrtano kad cu.

Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, mrd said:

Cek'BRE tri godine odlazem put do New Orleansa i na Keys. Sad su jos i omicron(OMEGA) variantu ubacili. Ne verujem da ce ove godina, ali 2023 sigurno idem na road-trip. 🙂

Necu da uzmem odmor imam vec zacrtano kad cu.

 

 

:heart:

:classic_biggrin:

 

New Orleans. Key west.

 

Cista pornografija. Stavicu u spoiler, da deca ne gledaju.

 

Spoiler

New orleans, Mardi Gras

 

iAwWR6O.jpg

 

Key West, Fantasy Fest

 

FHf6ZOq.jpg

 

 

 

 

 

 

Perverzni covece. (:heart:)

 

A ja samo hteo da se jurcamo na tockovima.

Link to comment
Share on other sites

27 minutes ago, zoran59 said:

 

 

:heart:

:classic_biggrin:

 

New Orleans. Key west.

 

Cista pornografija. Stavicu u spoiler, da deca ne gledaju.

 

  Hide contents

New orleans, Mardi Gras

 

iAwWR6O.jpg

 

Key West, Fantasy Fest

 

FHf6ZOq.jpg

 

 

 

 

 

 

Perverzni covece. (:heart:)

 

A ja samo hteo da se jurcamo na tockovima.

MA do tamo cemo kolima. Kad stignemo necemo da gledamo nista, samo mojitos. 

JOJ, covek ne sme ni da se opusti.

Miami-to-Key-West-Drive-1.webp

Link to comment
Share on other sites

U julu punim 50 i ne volim da podvlačim neke crte. Znam samo da mi je prvi najlepši period života bio kada sam radila posao koji sam obožavala. 

Drugi najlepši period bila je petogodišnja veza sa čovekom koga više nema 😞 

 

Ne razmišljam o budućnosti, i ne pravim više planove od 2012.godine kada sam zauvek izgubila čoveka koga sam volela.

 

Čitam ove vaše priče i dopadaju mi se 🙂 Ne znam kako će izgledati moja za 10-12 godina.

 

****

 

Ali da se vratim na temu.  Razmišljam i to ne samo sada i ne samo danas već danima o onom mladom Splićaninu koji je nestao uoči dočeka 2022.godine.

 

Zašto je potraga usmerena samo na vodu, i zašto se misli da se utopio?

 

Šta ako mu se nešto desilo na ulici, na snimku se vidi da je trčao..Vidi se da je pokušao da zaustavi taksi ali taj nije stao jer je imao zakazanu vožnju.. Da li je Matej možda uspeo da uđe u neki drugi taksi? 

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
On 1/10/2022 at 10:45 PM, Devojka Luke Razića said:

Ali da se vratim na temu.  Razmišljam i to ne samo sada i ne samo danas već danima o onom mladom Splićaninu koji je nestao uoči dočeka 2022.godine.

 

Zašto je potraga usmerena samo na vodu, i zašto se misli da se utopio?

 

Šta ako mu se nešto desilo na ulici, na snimku se vidi da je trčao..Vidi se da je pokušao da zaustavi taksi ali taj nije stao jer je imao zakazanu vožnju.. Da li je Matej možda uspeo da uđe u neki drugi taksi? 

 

I ja ponekad danima i nedeljama razmišljam o događajima iz crne hronike. Mnogo me je potresao strašan zločin koji se desio u Somboru pred Novu godinu. Bivši policajac je ubio bivšu suprugu i dve ćerke (19 i 15 godina) i na kraju je izvršio samoubistvo. On je imao puno problema sa zakonom, ali je uvek dobijao blage kazne. Samo nekoliko dana pre tragedije je pušten iz zatvora zbog neke pravne zavrzlame.

 

Po ovom slučaju se vidi da srpski Krivični zakonik ne valja, a može se reći i ceo pravosudni sistem. Znamo i za slučajeve tzv. navijača koji sa 20-ak godina imaju desetak krivičnih prijava, a nisu osuđeni ni za jedno delo koje im se stavlja na teret. Može se slobodno reći da su nam ulice pune kriminalaca i psihopata. To je zaista porazno.

Link to comment
Share on other sites

Razmišljala sam da li da nadodam još jedno….prošlog petka vozim na posao, tek sviće, pripremam se za uobičajeno skretanje udesno kada ugledam znakove i upozoravajuća crvena svetla. Polako se približavam i vidim da je cela ulica zatvorena, brzi pogled udesno, vidim policijsko vozilo na oko 300 metara udaljeno i par policajaca…odmah me je obuzela jeza.

Stižem u kancelariju, tražim vest, sledim se, sumnjala sam da je u pitanju strašna nesreća. 80-godišnji vozač je hteo (tako je izjavio) zaobidje neki predmet na putu, pretpostavljam da je vozio brzo (kod nas je prilično visok broj dozvoljenih milja- 45), prevrnuo svoj kamion, nekako prešao na suprotnu stranu ulice, preko ruba, udario 40-godišnju ženu koja je sedela na klupi čekajući autobus.

Baš me dojmilo. Ranije sam i sama koristila autobus do posla, u glavi mi scena, 5:30 ujutru, žena ide na posao, sledi svoju rutinu…nije imala vremena da se pozdravi sa voljenima. I taj jadan čovek koji ju je udario svojim kamionom, i za njega tragično.

Zato, dragi moji, budite dobri prema svojim najbližima i drugima svakog dana, ne držite ljutnju, izvini je dobra reč, volim te puno znači. Vreme je dragoceno.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Bacila pare na naslov Irvina i Merilin Jalom, "Sta je vazno na kraju - prica o smrti i zivotu".

Kupila sam pricu 2 starca, 85 i 88 godina koji, gle cuda i nepravde, moraju da se rastanu nakon 65 godina savrsene ljubavi, savrsenih karijera, savrsenog braka, savrsene dece i unuka, savrsenih prijatelja i kolega.  

Kupila sam pricu o umiranju privilegovane bele zene koja moze da kupi cak i "asistirano samoubistvo" ne bi li sebe postedela agonije umiranja. 

O tom svetu u mehuru privilegija kupljenim novcem, najvise govori cinjenica da je poc. Merilin insistirala da premine u svojoj lepoj kuci, okruzena voljenim suprugom i 4 dece, bukvalno. Svi prisustvuju njenom uzimanju smrtonosne doze, njenom poslednjem izdisaju. Koliko je to surovo: to da deci ostavis tu sliku vlastitog umiranja? Kome se u tom trenutku odaje pocast, Smrti, Zivotu, samoj Merilin? Bice da je ovo poslednje. I to moze da se kupi, zaboga, zena je napisala knjigu "O zenskim grudima", pisala je i o americkim grobljima, nije da nije razmisljala o umiranju.

Necu o ucveljenom udovcu jer me je prevario: htela sam pricu o suocavanju sa smrcu, imam 70+ godina i gadnu dijagnozu, hocu da znam sta me ceka iz prve ruke cenjenog psihoterapeuta, nekog ko poznaje mehanizme psihe i duse. Necu da samo blenem u Kosca kad zakuca na moja vrata. Umiranje je ozbiljna stvar,  treba znati i umreti i to je posao, nesto sto treba da se obavi kako treba. 

I nista na tu temu nisam dobila.

Sta je vazno na kraju? Pa, da imate mnogo novca za palijativnu negu i asistirano samoubistvo. Da prevarite Smrt, bar onaj njen deo koji je ropac, taj tako fuj deo umiranja. 

Nije da nisam razmisljala o svojim osecanjima besa dok sam citala tu knjizicu, da li ja to njima zavidim na tako savrsenim zivotima, toj savrsenoj komociji jednog umiranja? Ne, ne zvidim, ako je sve istina u toj knjizi, ta prica o savrsenim zivotima, karijerama, porodici, ljubavi, ako je sve to istina - koga se to tice osim malobrojne bele elite  koja i smrt moze da potkupi? 

Ako sam ista naucila, recicu: kako zivis, tako i umires, nema tu nikakave tajne i misterije. Dakle, kad onaj zakuca na moja vrata, bice gadno, neuredno i nekomforno, do poslednjeg daha. Pa nisam ja dzabe zivela pa da sad igram valcer sa Koscem. 

Edited by Pletilja
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

 

^
Dobro je osvrnuti se na prošlo, analizirati, napraviti plan za budućnost, krenuti u akciju. 24/7 se baviti nečim što je prošlo je neproduktivno i paralizujuće. Ali razumem da je teško napraviti taj odlučujući korak izlaska iz teške situacije. No, mnogi jesu probali, nadam se veći broj njih i uspeli. 
Svaki momenat ovog nečeg što je život, naš/svoj život je neprocenjiv dar. Potrudi se da ga ceniš i ne uzimaš za gotovim. Uvek se može nešto učiniti za druge, ako ne za sebe, nešto što nekom znači.

Razmisli o tome.

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
  • 4 weeks later...

Razmišljam o nekim privatnim obavezama. Takođe razmišljam o neuklapanju u nekim FB grupama. Možda zato što sam solo igrač ljudi ne čitaju šta pišem ili što ne znam da lažem pa kažem istinu ljudi- neafirmisani pisci kritikuju moje pisanje.

 

Sinoć sam dobila korektnu kritiku, ali i podršku od još jednog pisca, poznatog. I..postoji problem zvani finansije.

Predlaže mi časove kreativnog pisanja kako bih naučila neke tehnike, ali je cena 50 eura mesecno.

 

Ako moram da idem na časove dva, tri meseca, finansijski to ne mogu da pokrijem. 

 

Časovi su potrebni zbog jednog književnog konkursa na koji ću se prijaviti sa mojim prvim romanom.

 

Kasno je za časove. Pisac nije pročitao sve 🙂 Moram do 15.06. da pošaljem roman. Ukoliko moj roman bude izabran kao najbolji onda će urednik raditi sa mnom, pre objavljivanja romana.

 

I dok ovako razmišljam..ne moram da brinem o finansijama 🙂 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Devojka Luke Razića said:

Razmišljam o nekim privatnim obavezama. Takođe razmišljam o neuklapanju u nekim FB grupama. Možda zato što sam solo igrač ljudi ne čitaju šta pišem ili što ne znam da lažem pa kažem istinu ljudi- neafirmisani pisci kritikuju moje pisanje.

gii

Sinoć sam dobila korektnu kritiku, ali i podršku od još jednog pisca, poznatog. I..postoji problem zvani finansije.

Predlaže mi časove kreativnog pisanja kako bih naučila neke tehnike, ali je cena 50 eura mesecno.

 

Ako moram da idem na časove dva, tri meseca, finansijski to ne mogu da pokrijem. 

 

Časovi su potrebni zbog jednog književnog konkursa na koji ću se prijaviti sa mojim prvim romanom.

 

Kasno je za časove. Pisac nije pročitao sve 🙂 Moram do 15.06. da pošaljem roman. Ukoliko moj roman bude izabran kao najbolji onda će urednik raditi sa mnom, pre objavljivanja romana.

 

I dok ovako razmišljam..ne moram da brinem o finansijama 🙂 

Roman je ono sto je izaslo iz tebe - nikakvo kalupljenje po skolskim standardima ga nece uciniti ni boljim ni gorim, samo ce mu oduzeti na origlnalnosti !

Pisi i objavljuj ono sta ti mislis, a ne ono sto drugi misle.

  • Love 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Devojka Luke Razića said:

Razmišljam o nekim privatnim obavezama. Takođe razmišljam o neuklapanju u nekim FB grupama. Možda zato što sam solo igrač ljudi ne čitaju šta pišem ili što ne znam da lažem pa kažem istinu ljudi- neafirmisani pisci kritikuju moje pisanje.

 

Sinoć sam dobila korektnu kritiku, ali i podršku od još jednog pisca, poznatog. I..postoji problem zvani finansije.

Predlaže mi časove kreativnog pisanja kako bih naučila neke tehnike, ali je cena 50 eura mesecno.

 

Ako moram da idem na časove dva, tri meseca, finansijski to ne mogu da pokrijem. 

 

Časovi su potrebni zbog jednog književnog konkursa na koji ću se prijaviti sa mojim prvim romanom.

 

Kasno je za časove. Pisac nije pročitao sve 🙂 Moram do 15.06. da pošaljem roman. Ukoliko moj roman bude izabran kao najbolji onda će urednik raditi sa mnom, pre objavljivanja romana.

 

I dok ovako razmišljam..ne moram da brinem o finansijama 🙂 

 

Pretpostavljam da je u pitanju književni konkurs koji organizuje Booka? I ja razmišljam da se prijavim. 

 

Ne znam ni da li ti treba savet, ali evo mog - go for it. Pusti časove kreativnog pisanja, koliko god da je pisac popularan i dobar, tvoj roman si ti i za to ti nisu potrebni časovi. Svakako se isti lektoriše i uređuje pre objavljivanja, ako pobediš. Srećno! 🍀

  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

@KronostimeHvala ti na podršci. 

 

Svakodnevno radim na korekcijama jer je roman već davno napisan. Ukoliko se svidi IK koja je objavila konkurs, sa njihovim urednicima radim ono šta je potrebno.

 

I ukoliko ne prođem na ovom konkursu, šaljem izdavačima i javljam se na druge konkurse. Ne mogu da odustanem od tog romana.

 

@DameTime Da, u pitanju je Booka.  Prijavi se i ti, što da ne? Možemo da probamo, ništa ne gubimo, možemo samo da dobijemo.

 

Molim te, ukoliko znaš, šta je dvostruki prored? 1,5, 2..taj deo jedino nisam razumela.

 

I hvala ti na podršci. :heart:  

 

Puno sreće i tebi 🙂 

 

 

Edited by Devojka Luke Razića
dopuna teksta
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, Devojka Luke Razića said:

@KronostimeHvala ti na podršci. 

 

Svakodnevno radim na korekcijama jer je roman već davno napisan. Ukoliko se svidi IK koja je objavila konkurs, sa njihovim urednicima radim ono šta je potrebno.

 

I ukoliko ne prođem na ovom konkursu, šaljem izdavačima i javljam se na druge konkurse. Ne mogu da odustanem od tog romana.

 

@DameTime Da, u pitanju je Booka.  Prijavi se i ti, što da ne? Možemo da probamo, ništa ne gubimo, možemo samo da dobijemo.

 

Molim te, ukoliko znaš, šta je dvostruki prored? 1,5, 2..taj deo jedino nisam razumela.

 

I hvala ti na podršci. :heart:  

 

Razmišljam, imam skoro gotov SF roman koji pišem od 15. godine. Ostalo mi je nekoliko poglavlja do kraja. Ali nešto nisam zadovoljna, videću. Ja svakako ne prezam od toga, ne strahujem, probam pa šta bude.

 

Što se tiče proreda, zavisi u kom programu radiš. U većini Word verzija je Design -> Line spacing -> Double. U Google documents je Format -> Line & paragraph spacing -> Double. Svuda ti je u principu Double pa ne možeš da "promašiš". Nije to 1.5, čini mi se da je 2.

 

P.S. Nema na čemu. 🥰

Edited by DameTime
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

@DameTime Već nekoliko dana hoću da te pitam, a zaboravim..Koliko tvoj roman ima slovnih karaktera? 

 

U konkursu piše " Roman ne sme biti kraći od 180.000 karaktera (s razmacima). "

 

Ne znam šta da radim. I kada napišem dopunu- izmenu romana opet neću imati tih 180 hIljada karaktera. 

 

Da li da šaljem na konkurs ili ne..ne ispunjavam ovaj uslov 😞 

 

Razgovaram ovih dana sa drugom koji je objavio i zbirku poezije i roman..kaže mi da IK Laguna traži 188 hiljada karaktera..razgovarao je sa nekim iz te IK jer je hteo da proba da sa njima sklopi Ugovor o objavljivanju novog romana.

 

Nešto mi tu nije jasno.. Gledam na Laguninom sajtu knjige koje imaju 160-200 strana..koliko onda te knjige imaju slovnih karaktera?   

 

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Devojka Luke Razića said:

Nešto mi tu nije jasno.. Gledam na Laguninom sajtu knjige koje imaju 160-200 strana..koliko onda te knjige imaju slovnih karaktera?   

 

Evo, nasumično sa mog kompa, jedan Word dokument, stranica A4, povelike margine, font 10, prored Single, dosta praznine na kraju reda jer ne seče reči:
 

Word-Count.png

 

Sad, ti uslovi konkursa i ono šta izdavači štampaju ne mora da ima mnogo veze, mogu da štampaju malo dužu priču kao posebnu knjigu a mogu i trotomunu knjigu, kao rat i mir.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, Devojka Luke Razića said:

@DameTime Već nekoliko dana hoću da te pitam, a zaboravim..Koliko tvoj roman ima slovnih karaktera? 

 

U konkursu piše " Roman ne sme biti kraći od 180.000 karaktera (s razmacima). "

 

Ne znam šta da radim. I kada napišem dopunu- izmenu romana opet neću imati tih 180 hIljada karaktera. 

 

Da li da šaljem na konkurs ili ne..ne ispunjavam ovaj uslov 😞 

 

Razgovaram ovih dana sa drugom koji je objavio i zbirku poezije i roman..kaže mi da IK Laguna traži 188 hiljada karaktera..razgovarao je sa nekim iz te IK jer je hteo da proba da sa njima sklopi Ugovor o objavljivanju novog romana.

 

Nešto mi tu nije jasno.. Gledam na Laguninom sajtu knjige koje imaju 160-200 strana..koliko onda te knjige imaju slovnih karaktera?   

 

 

Hej, ja imam 183 000 karaktera za sada. 🙂 

 

Moj savet ti je da se ne opterećuješ "budženjem" dužine romana, osim ako ti nije baš baš važno da se prijaviš na ovaj konkurs.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Volim da slušam radio u kolima, NPR, ovo je podcast Story Corps. Ova priča me se dojmila, htela bih da je podelim s vama ovde.

 

Kada sam imao pet godina, igrao sam se u njenoj sobi, kao i uvek. Do tada je bila vezana za krevet. Ona kaže: „Hajime, stišaj se.“ A ja sam rekao: „Da.“ I onda se odjednom vrata otvaraju i ulazi jedan od ljudi koji su radili za nas i... U osnovi su me izvukli iz sobe i rekli su mi da je moja baka umrla dok sam bio sam s njom, igrajući se na podu u podnožju njenog kreveta. Ali sećanje mi je ostalo jer je bilo prelepo popodne. Sunce ulazi kroz prozor i osećao sam se tako toplo i zaštićeno. A onda, kada sam bio tinejdžer, moj otac je bio bolestan od raka. Majka mi je došla i rekla: „Treba nam malo odmora. Možeš li da sediš sa svojim ocem?’ Pa sam rekao: „Naravno.“ A u Japanu roditelji zaista ne dodiruju decu, posebno otac-sin ne dodiruju i ne grle. Ali pre nego što je umro, počeo je da pomera ruku prema meni. Pa sam ga držao za ruku. Na kraju sam ga držao u naručju. Pogledao me je i tri puta odvojeno izdahnuo sa dugom pauzom između poslednjeg daha. Čudno je to reći, ali bilo je tako lepo. Oseća se zaista duboko i gotovo opasno, kao dubina ovog nepoznatog na dnu okeana. I tako, zaroneći pravo u to, zaista sam shvatio taj neverovatan osećaj intimnosti. Svi smo zajedno u ovom bolnom svetu, ali zbog toga se javlja ovaj zaista organski, duboko ukorenjeni osećaj saosećanja koji nas spaja. I usred haosa i bola i patnje, upravo tu nastaje i cveta veoma čisti beli cvet saosećanja. Nigde drugde osim u mutnoj vodi.

 

Original: 

Spoiler

When I was five years old, I was playing in her room, as I always did. By that time, she was bedridden. She says, ‘Hajime, keep it down.’ And I said, ‘Yes.’ And then suddenly, door swings open and one of the people who used to work for us comes in and –

I was basically pulled out from the room and I was told my grandmother died while I was with her all alone, playing on the floor at the foot of her bed.

But the memory stuck with me because it was a beautiful afternoon. The sun comes in through the window and I felt so warm and protected. 

And then, when I was a teenager, my father was sick with cancer. My mother came to me and says, ‘We need a little break. Can you sit with your father?’ So I said, ‘Of course.’ 

And in Japan, parents don’t really touch kids, particularly father-son don’t really touch or hug. But before he died, he started to move his hand toward me. So I held his hand. Eventually I held him in my arms. He looked at me and took three separate exhale with a long pause in between his final breath. 

It’s a strange thing to say, but it was so beautiful. It feels really deep and almost dangerous, like the depth of this unknown at the bottom of the ocean. And so, by diving right into it, I really understood that incredible sense of intimacy.

We are all together in this painful world, but because of that, this really organic, deep seated sense of compassion arises that puts us together. And in the midst of the chaos and pain and the suffering, that is exactly where the very very pure white flower of compassion arises and blossoms. Nowhere else but in the muddy water.
 

 

Izvor These memories shaped his journey into hospice work

Link to comment
Share on other sites

21 minutes ago, ControlFreak said:

Volim da slušam radio u kolima, NPR, ovo je podcast Story Corps. Ova priča me se dojmila, htela bih da je podelim s vama ovde.

 

 

I aj volim da slusam radio u kolima. ne slusam podcaste, nego nekolik radio stanica... sto mi se svi smeju, ko jos danas slusa regularni radio?

 

Ali ova prica me podsetila na smrt moje babe. Uglavnom oko 2-3 meseca ona nije bila svesna tek ponekad bi izasla iz nekog komatoznog stanja, mi smo svi nastavili zivot i tako s vremena na vreme dolazili i sedeli s njom, pricali joj. I taj zadnji dan, nekako se nadjemo ja i sestra s njom, i ja joj pricam o mom klincu koga je  obozavala, iako je bio jako mali on se jos uvek seca da je uvek imala bombonu za njega. i ona se povrati na minut mozda - razbistre se oci i kaze Andjo... kako je XXX moj sin, eh da mogu da vidim njegovu decu (sto je smesno jer je on tada imao 4 godine). Dodirnula me po obrazu. I mi svi odusevljeni da se probudila, ali ona opet zaspe. i mozda 10 -15 minuta kasnije udje moj otac i kaze ajde da popijemo kafu, u drugoj sobi, kaze ostavi sestru da sedi. meni bilo neprijatno, sestra mi bila mlada. Ali pristanem, odem da stavim kafu, neki rodjaci dosli ...  i nije proslo par minuta kad se iz druge sobe cuo uzasan vrisak moje sestre, ja utrcim u sobu i sestra place i ponavlja ona je prestala da dise.

 

Bilo mi zao sto nisam tih par minuta bila tu, i nikad nisam usla tacno u sta se desilo sa sestrom, jer je ona bila traumatizovana. Sve ostalo je bilo na meni, jer je i moj otac ostao traumatizovan, to mu je bila majka. ostalo mi zao tih par minuta jer je bila zena koja je imala najveci uticaj u mom zivotu.

  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

On 5/13/2022 at 7:03 AM, Div said:

 

Evo, nasumično sa mog kompa, jedan Word dokument, stranica A4, povelike margine, font 10, prored Single, dosta praznine na kraju reda jer ne seče reči:
 

Word-Count.png

 

Sad, ti uslovi konkursa i ono šta izdavači štampaju ne mora da ima mnogo veze, mogu da štampaju malo dužu priču kao posebnu knjigu a mogu i trotomunu knjigu, kao rat i mir.

 

Dive, hvala Vam do neba. Zaista ste mi mnogo, mnogo pomogli.

 

On 5/13/2022 at 12:24 PM, DameTime said:

 

Hej, ja imam 183 000 karaktera za sada. 🙂 

 

Moj savet ti je da se ne opterećuješ "budženjem" dužine romana, osim ako ti nije baš baš važno da se prijaviš na ovaj konkurs.

 

Važno mi je. 🙂 Trenutno imam 164 053 karaktera, a kraj romana je daleko. Ništa neću da "budžim" jer će ove, neophodne izmene i dopune prirodnim putem doći na preko 180 000 karaktera.

 

Hvala i tebi na podršci. I ja tebi želim puno sreće na konkursu. 🙂   

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...