Jump to content

Tema za jadanja.


Tomiprunet

Recommended Posts

1 minute ago, Sunshine State said:

 

Vasa deca su verovatno srecnija sto ste Vi dobili, nego da su oni dobili.

 

Kad mi je mama (78 god) javila da je dobila vakcinu pre neki dan, palo mi je pola kamena sa srca! Mnogo mi je draze nego da sam ja 🙂

Znam, da sam se ja pitala, vakcinisala bih se negde na leto, kad sam ja u boljoj kondiciji nego sad usred ove hladnoce, mraka, vlage....uradila sam to zbog cerke koja je daleko i nema shansi da dodje pre leta kod mene a jako je bila zabrinuta. Da je po njenom, pola njenog drustva koje je ostalo u nasem gradu bi  moralo da me obilazi 2 x na dan i drzi me za ruku...ludo dete....

  • Like 1
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Pletilja said:

Znam, da sam se ja pitala, vakcinisala bih se negde na leto, kad sam ja u boljoj kondiciji nego sad usred ove hladnoce, mraka, vlage....uradila sam to zbog cerke koja je daleko i nema shansi da dodje pre leta kod mene a jako je bila zabrinuta. Da je po njenom, pola njenog drustva koje je ostalo u nasem gradu bi  moralo da me obilazi 2 x na dan i drzi me za ruku...ludo dete....

Pa to je isto kao sto se i ja osecam odavde sa svojim roditeljima, a verujem i drugi forumasi ciji roditelji zive tamo a ne mogu/ne zele da rizikuju da krenu na put. Naravno da je jako tesko u momentima i da pozelim da odem tamo i da ih zagrlim, da im pomognem, pogotovu majci koja je bez obzira na svoje bolesti ta koja radi sve za oboje. Hocete jadanje, jutros sam pustila suze nakon razgovora sa njom. Kaze, juce sam ti bila jako slaba, lezim, a tvoj otac ni da me pita da li mi treba casa vode, a ja ga tako gledam i zaista ne razumem kako nema osecaja (ovo nije nista novo za mene da cujem). Sta cu ja, kao pa znas ti njega, kad ti je lose, molim te pozovi mene, sestru, rodjake tamo ako neces nas odavde da brines. I onda je zamolim da naruci gotovu hranu za njega, jer mora posebno da kuva za sebe (dijabeticar) i za njega. Naravno da se brinemo, naravno da zelimo da dodjemo i provedemo to vreme s njima jer je prozor manji, ali moramo biti smireni i realni i izvagati koliko je to sigurno za njih i za nas. Pa hajde, pletiljo da budemo optimisti. Primili ste vakcinu, pa jos jednu, ja takodje. Nasa deca ce isto na leto, ako ne i pre. Evo, bodricemo se ovako do tada. Znam da je vasa cera najverovatnije godiste moje, ali veliki pozdrav za nju i kazite joj da nije sama u svojoj brizi. Popijte nesto, i ja cu veceras, casu vina ili neki liker i mislicu na vas, a vi pomislite na mene. Pozdrav!

  • Like 1
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, ControlFreak said:

Pa to je isto kao sto se i ja osecam odavde sa svojim roditeljima, a verujem i drugi forumasi ciji roditelji zive tamo a ne mogu/ne zele da rizikuju da krenu na put. Naravno da je jako tesko u momentima i da pozelim da odem tamo i da ih zagrlim, da im pomognem, pogotovu majci koja je bez obzira na svoje bolesti ta koja radi sve za oboje. Hocete jadanje, jutros sam pustila suze nakon razgovora sa njom. Kaze, juce sam ti bila jako slaba, lezim, a tvoj otac ni da me pita da li mi treba casa vode, a ja ga tako gledam i zaista ne razumem kako nema osecaja (ovo nije nista novo za mene da cujem). Sta cu ja, kao pa znas ti njega, kad ti je lose, molim te pozovi mene, sestru, rodjake tamo ako neces nas odavde da brines. I onda je zamolim da naruci gotovu hranu za njega, jer mora posebno da kuva za sebe (dijabeticar) i za njega. Naravno da se brinemo, naravno da zelimo da dodjemo i provedemo to vreme s njima jer je prozor manji, ali moramo biti smireni i realni i izvagati koliko je to sigurno za njih i za nas. Pa hajde, pletiljo da budemo optimisti. Primili ste vakcinu, pa jos jednu, ja takodje. Nasa deca ce isto na leto, ako ne i pre. Evo, bodricemo se ovako do tada. Znam da je vasa cera najverovatnije godiste moje, ali veliki pozdrav za nju i kazite joj da nije sama u svojoj brizi. Popijte nesto, i ja cu veceras, casu vina ili neki liker i mislicu na vas, a vi pomislite na mene. Pozdrav!

Hvala...i - ziveli! Imam odlicnu staru visnjevacu homemade, da nazdravimo za lepse dane...

Edited by Pletilja
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

Danas sam potrcao posle vise od 3 meseca, neverovatan osecaj posle teske povrede skocnog zgloba koju sam zadobio na prokletoj tartanskoj rupi za vreme basketa 28. oktobra. Nije bio prelom, ali prilicno mi je stradao zglob.

 

Nije bilo nimalo lako biti non stop medju cetiri zida, posto zivim sam, to je bilo jos gore.. Najgore doba iza mene. 

  • Like 4
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...