Jump to content

Šta čitate?


Recommended Posts

ne bih ja batlera tako uopšte posmatrala, stvar je posmatranja iz onog trenutka i te rafinirane servilnosti, rafiniranosti kao vrhovne vrednosti tog engleskog društvenog sloja. inače, kako stojite s Išigurom? "Ostaci dana" me je oduševio, "Nokturno" isto, a "Nemoj nikad da me ostaviš" (čitala sam na rideru neki hrvatski prevod) me je uveo u neku neurozu 😄 imala sam strašnu potrebu da ga završim i saznam p čemu se zapravo radi osnovna fabula, gde oni to idu, ali bio mi je užasno mučan. ne sećam se da sam s tolikom teskobom oderagovala na neki roman. 

 

trenutno čitam "Drvo janičara" Džejsona Gudvina. mislim da su kod nas prevedene ta i "Zmijski stub". ako znate nešto srodno, istorijski triler kod Osmanlija, dajte predlog, potpuno se davim tim turskim knjigama  🙂

Edited by JFW
Link to post
Share on other sites

Alberto Mangel, Istorija čitanja. 

Sramota me je da kažem koliko sam knjige i čitanje uzimala zdravo za gotovo: bahato, sebično, bez primisli kako su ti fenomeni najstajali kroz vekove i koliko je imaginacije, truda, posvećenosti bilo potrebno da bih ja slatko zaspala uz dobru knjigu. Još jedan posvećenik, Mangel, kojem se divim. 

  • Like 2
Link to post
Share on other sites
7 hours ago, JFW said:

ne bih ja batlera tako uopšte posmatrala, stvar je posmatranja iz onog trenutka i te rafinirane servilnosti, rafiniranosti kao vrhovne vrednosti tog engleskog društvenog sloja. inače, kako stojite s Išigurom? "Ostaci dana" me je oduševio, "Nokturno" isto, a "Nemoj nikad da me ostaviš" (čitala sam na rideru neki hrvatski prevod) me je uveo u neku neurozu 😄 imala sam strašnu potrebu da ga završim i saznam p čemu se zapravo radi osnovna fabula, gde oni to idu, ali bio mi je užasno mučan. ne sećam se da sam s tolikom teskobom oderagovala na neki roman. 🙂

Išigurove knjige planiram da jednom dana sve sakupim :classic_smile:

Ovu poslednju sam čitala u izdanju Platoa gde je neki genijalac u prikazu na koricama ispojlerisao suštinu knjige:twak: tako da je svako takvo iščekivanje eliminisano u startu, ali svakako je odličan roman :thumbsup:

Nokturno mi je na redu verovatno ne pre leta, Slikar prolaznog sveta mi je isto fino legao, ali mi je baš impresivno kako iz njegovih "nejapanskih" knjiga nikad čovek ne bi zaključio da je autor Japanac, a ovde ipak odlično prikazuje taj svet "iznutra".

Zakopani džin mi je bio dosta depresivan i od kraja sam više očekivala ali s obzirom na tematiku sasvim sam zadovoljna, nema često čovek priliku da čita tako stilski kvalitetan EF. Jedino kad ga ne bi poredili s Tolkinom jer ima s njim veze koliko i s Martinom :classic_rolleyes: ali to je oduvek bila moda, čim se nešto žanrovski može i izdaleka utrpati u EF kutiju, odmah ga porede s Tolkinom.

Link to post
Share on other sites
18 hours ago, alcesta said:

Išigurove knjige planiram da jednom dana sve sakupim :classic_smile:

Ovu poslednju sam čitala u izdanju Platoa gde je neki genijalac u prikazu na koricama ispojlerisao suštinu knjige:twak: tako da je svako takvo iščekivanje eliminisano u startu, ali svakako je odličan roman :thumbsup:

Nokturno mi je na redu verovatno ne pre leta, Slikar prolaznog sveta mi je isto fino legao, ali mi je baš impresivno kako iz njegovih "nejapanskih" knjiga nikad čovek ne bi zaključio da je autor Japanac, a ovde ipak odlično prikazuje taj svet "iznutra".

Zakopani džin mi je bio dosta depresivan i od kraja sam više očekivala ali s obzirom na tematiku sasvim sam zadovoljna, nema često čovek priliku da čita tako stilski kvalitetan EF. Jedino kad ga ne bi poredili s Tolkinom jer ima s njim veze koliko i s Martinom :classic_rolleyes: ali to je oduvek bila moda, čim se nešto žanrovski može i izdaleka utrpati u EF kutiju, odmah ga porede s Tolkinom.

Zato ja izbegavam da čitam apsolutno bilo šta i o knjizi, odnosno, počnem prvu rečenicu i čim vidim npr "porodica se doseljava..." tu stanem 😁 i onda sudi o knjizi po koricama 🙂 isto i za filmove, čim znam šta je, nekako me demotiviše.

Pitala sam se kakav je taj "Zakopani džin", nikako ne mogu da povežem taj žanr s pisecm. E a koja je poslednja, jel ova moja što me ubila u pojam?

Link to post
Share on other sites
On 5/1/2019 at 3:52 PM, Tamburinjo said:

Sto se lorda tice nikako podvodljiv i glup. Bas detaljno daje njegov opis nazivajuci ga pravim dzentlmenom koji nece da unizi porazene pa samim tim se njegove simaptije za Nemacku pogresno tumace kao simpatije za Hitlera. Ima deo kada je otkrio prave namere naci organizacije iz Britanije i momentalno prekinuo kontakt sa njima. Mislim da si bas pogresio u vezi njegove licnosti. 

 

Ako se dobro sjećam, lord se zbliži s Osvaldom Moslijem i britanskom fašističkom ekipom preko neke zgodne udovice u koju se zaljubi. Ako to ne pokazuje da je povodljiv i ne baš previše bistar, ne znam šta bi pokazalo. 

U tom periodu lord ima više antisemitskih ispada od kojih je najgori onaj kad naredi da se otpuste Jevreji koji kod njega rade kao posluga. Batler to, naravno, bez pogovora izvrši.

Lord je politički diletant i naivac sa pretencioznim planovima, ali bez intelektualnih kapaciteta da ih provede.

Mislim da simpatije za njega može razviti samo čitalac koij zaboravi da je batler u osnovi nepouzdan pripovjedač u knjizi. Do kraja lojalan, on opravdava lorda i umanjuje njegove greške, ali čitalac treba da pravi razliku između događaja koje batler opisuje i tumačenja koja im sam daje.

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

@ Kventin

 

Razliciti interpretiramo likove, sto ne mora nuzno da bude lose. Samo mi se cini da je tebe knjiga bas iznervirala :-) 

 

 

Dzozef Konrad - Srce tame

 

Prica prati kapetana broda Marloua koji pripoveda o svom africkom putovanju uzvodno velikom rekom (pretpostavlja se da je Kongo, posto je i sam pisac par godina ranije putovao njenim tokom). Slusajuci price od belih kolonizatora o neverovatnom i tajanstvenom Kurtu (Kurcu al nisu valjda hteli tako da prevode) glavni junak jedva ceka da se sa njim sretne i upozna coveka koji je uspeo da pripitomi nemirno africko tle i toliko opcini ljude svojom pojavom, pa se junak sa pravom pita da li je on stvaran covek ili samo mitska prica koji ljudi izgubljeni u dzungli izmisljaju i prave od nje svojevrsnu veru i religiju. 

U sustini ovo je prica o poslednjem napadu kolonijalnih sila na netaknuta mesta na karti sveta i njihovom gotovo sadistickom unistavanju istih. 

 

Dobro stivo, svakako drzi paznju. Raste tenzija kako se radnja priblizava vrhuncu i konacnom upoznavanju citaoca sa misterioznim Kurtom.

Mana po meni su nedoradjeni likovi, ne toliko sturi koliko su mogli biti mnogo bogatiji jer je prostora za to svakako bilo. O samom pripovedacu ne znamo mnogo, poprilicno je tabula rasa. Kada se konacno sretne sa Kurtom, nekako sve brzo splasne i nestrpljenje i uzbudjenje zbog konacnog pojavljivanja Kurta nestaju i odlaze kao i njegov zivot. 

 

Knjiga je posluzila kao lajtmotiv za film Apokalipsa danas. 

 

7/10 

 

Sledece na tacni Ljosa - Rat za smak sveta

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
On 5/1/2019 at 2:49 AM, The Walking Dravot said:

 

Laki stripadzija!

Kakve su to azdaje od formata, Fibra nadmasila sebe, svaka cast za komplet!

 

 

Opet kasnim...

 

U pitanju je bukvalno kapitalno delo. Do neba sam im zahvalan na tome.

 

Šta bi sa temom o stripovima?

 

On 5/1/2019 at 5:07 PM, Tamburinjo said:

 

Malo je lajk s obzirom da mi je to u top 5 knjiga 🙂

a kada bih napisao gde sam cuo za nju mislim da me ni Sava ni Dunav ne bi oprali na forumu 😄

 

predivno delo, sjajno, vanvremensko...

 

Ajmo ajmo, hoćemo pikanterije!

Link to post
Share on other sites

Jedna intriga traje već decenijama, u pitanju je tajna čuvene ćilibarske sobe, nestale u vreme II WW. Pronašla sam još jedan naslov na tu temu, Paklena odaja , Stiv Beri, Vulkan. Lepo vodjena priča u formi trilera (moja slaba tačka, priznajem) sa istorijatom nastanka i zbrkom oko nestanka jedinstvenog i neprocenjivo vrednog dela. Priča je i o mračnim igrama velikih sila, Hitlerovog Rajha i Staljinove Rusije i ništa manje mračnom tržištu anonimnih i moćnih kolekcionara. U knizi je preuzeta priča iz Ovidijevih Metamorfoza o nastanku ćilibara:

" Fajeton, vanbračni sin Heliosa, boga sunca, najzad je pronašao svog oca. Osećajući krivicu, bog sunca je rekao da će ispuniti sinu jednu želju i momak je odmah odabrao da na jedan dan zauzme očevo mesto i upravlja sunčevim kočijama preko neba, od svitanja do zalaska sunca. Otac je shvatio da je sinovljev zahtev ludost i uzaludno je pokušavao da odgovori momka ali on se nije dao pokolebati"....." ni jedno upozorenje boga sunca Fajetonu ništa nije značilo. Dečak je mogao samo da vidi sebe kako stoji u čudesnim kočijama, terajući atove kojima ni sam Zevs nije mogao da vlada. Ipak, kada se vinuo u vazuduh, Fajeton je brzo otkrio da su upozorenja njegovog oca bila tačna i izgubio je kontrolu nad kočijama. Konji su odjurili na vrh neba a zatim se spustili dovoljno blizu zemlji da zapale čitav svet. Zevs je, pošto nije imao izbora, bacio munju koja je uništila kočiju i ubila Fajetona, pao je u tajastvenu reku Eridanus"......."Najade su ga sahranile tugujući za nekim tako mladim i tako hrabrim. Fajetonove sestre, Helijade, došle su na njegov grob i žalile za njim. Zevs se sažalio na njihovu tugu i pretvorio ih u jablane"....." gde su tugovale zauvek roneći suze u reku a svaka suza bi zablistala u vodi i pretvorila se u sjajnu kap ćilibara".

 

 

 

 

  • Like 2
  • Tuzno 1
Link to post
Share on other sites
  • 2 weeks later...
On 5/10/2019 at 8:17 PM, Pletilja said:

Jedna intriga traje već decenijama, u pitanju je tajna čuvene ćilibarske sobe, nestale u vreme II WW. Pronašla sam još jedan naslov na tu temu, Paklena odaja , Stiv Beri, Vulkan. Lepo vodjena priča u formi trilera (moja slaba tačka, priznajem) sa istorijatom nastanka i zbrkom oko nestanka jedinstvenog i neprocenjivo vrednog dela. Priča je i o mračnim igrama velikih sila, Hitlerovog Rajha i Staljinove Rusije i ništa manje mračnom tržištu anonimnih i moćnih kolekcionara. U knizi je preuzeta priča iz Ovidijevih Metamorfoza o nastanku ćilibara:

" Fajeton, vanbračni sin Heliosa, boga sunca, najzad je pronašao svog oca. Osećajući krivicu, bog sunca je rekao da će ispuniti sinu jednu želju i momak je odmah odabrao da na jedan dan zauzme očevo mesto i upravlja sunčevim kočijama preko neba, od svitanja do zalaska sunca. Otac je shvatio da je sinovljev zahtev ludost i uzaludno je pokušavao da odgovori momka ali on se nije dao pokolebati"....." ni jedno upozorenje boga sunca Fajetonu ništa nije značilo. Dečak je mogao samo da vidi sebe kako stoji u čudesnim kočijama, terajući atove kojima ni sam Zevs nije mogao da vlada. Ipak, kada se vinuo u vazuduh, Fajeton je brzo otkrio da su upozorenja njegovog oca bila tačna i izgubio je kontrolu nad kočijama. Konji su odjurili na vrh neba a zatim se spustili dovoljno blizu zemlji da zapale čitav svet. Zevs je, pošto nije imao izbora, bacio munju koja je uništila kočiju i ubila Fajetona, pao je u tajastvenu reku Eridanus"......."Najade su ga sahranile tugujući za nekim tako mladim i tako hrabrim. Fajetonove sestre, Helijade, došle su na njegov grob i žalile za njim. Zevs se sažalio na njihovu tugu i pretvorio ih u jablane"....." gde su tugovale zauvek roneći suze u reku a svaka suza bi zablistala u vodi i pretvorila se u sjajnu kap ćilibara".

 

 

 

 

Rusi su prilikom dolaska nacista celu sobu zamaskirali ali kao sto to bude , desila se izdaja i nemci su je pronasli. Kad su videli da gube rat, spakovana je u delovima i preneta u Kenizberg, odnosno Kalininjgrad, i tu joj se gubi svaki trag, da li je unistena ili zakopana ispod tunela tog starog grada, pre ce biti ovo prvo.

Link to post
Share on other sites

Pjer Lemetr,  Aleks, laguna, 2014

 

Gradska biblioteka, pre neki dan:

"Danas bih nešto presno, zapetljano, mnogo hvaljeno, da mu nadjem manu, da ga iseckam na parčiće i bacim u kantu za djubre"

"?"

"Ustala sam na levu nogu, pada kiša,  malčice sam besna bez meni poznatog razloga. Imate nešto na tu temu?"

"Imamo, Aleks, pretvara majsku kišicu u ozbiljan potop,  bićete zadovoljni".

 

I bi tako. 

Priča fino zapetljana pa fino otpetljana. Dijalozi sjajni, likovi životni, prava mera u svim aspektima triler priče. Idem u biblioteku po još.....jer kiša i mrak ne prestaju....

 

 

  • Like 3
Link to post
Share on other sites

Ko je čitao trilogiju Haruki Murakamija 1Q84 (prevedena na srpski pre nego na bilo koji drugi jezik) setiće se glavnog junaka, Tenga Kawane, koji je radio kao profesor matematike u pripremnoj školi u Yoyogi. Celo to sam pročitao dvaput, u razmaku od 5 godina. Naracija, radnja i moje poznavanje lokaliteta su mi bile veliko zadovoljstvo.

 

2018tengo01.jpg

 

Knjiga se graniči sa naučnom fantastikom. Mesto te škole u Yoyogi, Tokyo, je sada plac dat privremenim restoranima (maltene kontejneri) da tu rade dok se ne nađe kupac za zemlju, čija cena može biti milijarde dolara.

 

2018tengo02.jpg

 

2018tengo03.jpg

 

2018tengo04.jpg

 

Tu, ako treba, tim ode na večeru. Vrlo prijatno mesto

 

2018tengo05.jpg

 

2018tengo06.jpg

 

Ta škola je, to je veliki biznis, napravila novu zgradu, čak bi se moglo reći i monumentalnu:

 

2018tengo07.jpg

 

Kaže "Yoyogi excircular school", tako nešto. Da nije redovna škola.

 

2018tengo08.jpg

Edited by srbija do tokija
  • Like 2
Link to post
Share on other sites
5 minutes ago, lekoviti said:

Hoće li i ove godine mučeni Murakami da bude prvi favorit za Nobelovu nagradu? :classic_biggrin:

 

 

Pa nije on nešto mučen, takav je, "media averse".  A ako i dobije Nobela, baš bi me zanimalo šta bi rekao na prijemu nagrade, u fraku, u Stockholmu.

 

Nego, pročitao si te njegove knjige? Ja jesam, ne samo te nego i nekoliko drugih. Prevedene na srpski.

Link to post
Share on other sites

Čitam Milovana Danojlića, pisca koga i lično poznajem. U krug, da nekako održim srpski jezik a on je i politički vrlo zreo. Sve njegove knjige imam, kako koju izda, stigne mi.

 

Jednom u dve godine pročitam opet pripovetke Milovana Glišića, on je Valjevac, tvrde, tamo je najčistiji i najbolji srpski jezik pa i naglasak, ako baš hoćete.

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

How to be Miserable - Randy J. Paterson

Verovatno najbolja non-fiction knjiga koju sam ikada pročitao, čitam je sad drugi put.

Najbolje da steknete sliku o knjizi preko ovog klipa:

 

Tako sam i čuo za nju 😄

 

Osim nje, pored kreveta mi bleje započete:

Ajn Rend - Vrlina sebičnosti

Bukovski - Žene (verovatno ću odustati)

Mihajlo Pupin - Sa pašnjaka do naučenjaka

I Robert Greene xD

  • Like 2
Link to post
Share on other sites
On 5/31/2019 at 6:38 AM, 5_Webber said:

 

I Robert Greene xD

Procitao sam nedavno 48 zakona moci. Postao sam manipulativni, beskrupulozni seronja. 😄 Majstorstvo je po meni daleko bolja. 

 

 

Link to post
Share on other sites

Pred tri mjeseca - Yoal Noah Harari -  Sapiens: A Brief History of Humankind (na engleskom; francuski prijevod nisam mogao tečno čitati).

Ludo zabavna knjiga o bitnim i pametnim stvarima, a  o zabavnim i pametnim knjigama koje se bave sličnim temama ću pokušati napisati kasnije.

 

U medjuvremenu nešto stručne literature, pa opet na historiografiju + esejistiku: Why Nations Fail: The Origins of Power, Prosperity, and Poverty.

 

Kao i Sapiens, sve to teba čitati (poput kulinarike) uz riječnike, enciklopedije, hrestomatije, itd...

 

Poslije toga, Cees Nooteboom - Šetnje do Santiaga, knjiga koja nije religiozno otkrovenje, nego zbirka eseja o španjolskom slikarstvu, arhitekturi povijesnim bizarnostima, klimi i pejzažima. Rodjendanski poklon moje prijestolonasljednice. O Nooteboomim briljantnim paralelama izmedju Cervantesa i Lope de Vega, te bizarnim literarnim simetrijama i životnim sudbinama ću nastojati još nešto dodati.

 

U medjuvremenu, za odmor i na užitak nekih drugih kolega forumaša: Thomas Enger - Scarred i Michel Faber - The Book of Strange New Things.

Edited by ironside
  • Like 1
Link to post
Share on other sites
On 5/26/2019 at 3:51 PM, srbija do tokija said:

Čitam Milovana Danojlića, pisca koga i lično poznajem. U krug, da nekako održim srpski jezik a on je i politički vrlo zreo. Sve njegove knjige imam, kako koju izda, stigne mi.

 

Jednom u dve godine pročitam opet pripovetke Milovana Glišića, on je Valjevac, tvrde, tamo je najčistiji i najbolji srpski jezik pa i naglasak, ako baš hoćete.

Osnova srpskog jezika je uzeta iz uzickog govora, najpravilnije se govori tamo, sa svim padezima i pravilima. Inace Glisic je sjajan pripovedac a vodenica i legenda oko nje iz price Posle devedeset godina jos uvek postoji u Zarozju.

Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...