Jump to content

Astronomija i Svemirska Istrazivanja


McLeod

Recommended Posts

Zivimo u izuzetno uzbudljivo vreme za svemirske entuzijaste. Prva slika crne rupe je nacinjena pre manje od mesec dana, TESS je u orbiti, Japanci su se spustili na asteroid, Izraelci za malo na Mesec...

Da li cemo uskoro dobiti i potvrdu postojanja stenovite planete slicne velicine u nastanjivoj zoni koja je u orbiti oko zvezde suncevog tipa?

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Samo sto je Proxima Centauri crveni patuljak 🙂 Sunce  je G klasa ili zuti patuljak, moze i K klasa, koja je nesto manja od Sunca.

Problem sa vecinom planeta otkrivenih do sada je sto imaju veoma kratke orbite (mere se danima, nedeljama maksimalno) i sto je verovatno velika vecina plimno vezana za zvezdu (crvene patuljke, jer najvise ima takvih planeta koje su otkrivene), sto znaci da je jedna strana uvek okrenuta ka zvezdi, dok je na drugoj vecni mrak. Plus crveni patuljci mogu biti vrlo aktivni, pa zbog blizine planete (nastanjiva zona je kod njih unutar Merkurove orbite oko Sunca) svaka solarna baklja potencijalno moze unistiti citavu atmosferu oko planete.

Naravno, trenutni metodi otkrivanja planeta nas ogranicavaju, pa ako bas ne ubodemo trenutak i ako nas ne usere ravan iz koje gledamo u drugi sistem, necemo skoro otkriti planete sa slicnim periodom u orbiti oko zvezde suncevog tipa. Jer bi to znacilo da treba da posmatras jednu zvezdu neprekidno godinama i da rizikujes da ne nadjes nista.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
  • 3 weeks later...
  • 11 months later...
1 hour ago, HAMMER said:

jel jos neko ima utisak da su nesto smuvali sa prvom pogonskom raketom koja se vraca? videlo se da je u orbiti i da krece nazad, odjednom na trenutak nestaje slika i raketa je vec na platformi???

 

hm, Kjubrik je navodno umro pre 20ak godina...

 

Salim se malo, taj problem se javlja zato sto je pritisak iz tih motora koje buster koristi za kocenje TOLIKO veliki prema dole da pre sletanja drma platformu i antenu koja odasilje signal prema satelitu odakle onda salju signal nama, zato na trenutak nestane slike pa se onda opet vrati kada buster sleti i platforma se ustabili. Objavice SpaceX uskore te snimke sa kamere na samoj platformi, pa cemo moci da ih pogledamo...

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ko je propustio evo ovde ima :

 

 

 

Ima mnogo prideva "prvi" vezano za ovo lansiranje ali ni jedan nije preterano bitan osim za samu kompaniju "Space X". Mogli su amerikanci i ranije to da rade ali iz praktičnih razloga nisu hteli. Osim prideva "prva raketa koja se cela vraća na zemlju i može ponovo da se koristi".

 

Ono što je bitno je da kad se ova misija završi za par meseci ova raketa ulazi u operativnu upotrebu. A važnost rakete je u tome što cenu lansiranja sa 20.000 dolara po kilogramu tereta spušta na 3.000 dolara. Procene su da će cena ići još dole i da će posle 10-tak letova kada je doteraju u tip top stanje cena lansiranja pasti na 1.000 do 1.500 dolara po kilogramu tereta. To će omogućiti da se ponovo pokrenu programi kao što su istraživanje meseca i možda neka ekonomska eksploatacija ili bar pravljenje neke naučne kolonije a i rad na svemirskoj stanici u orbiti zemlje će biti mnogo jeftiniji što bi moglo da se iskoristi da se proširi ili možda čak napravi nova.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Problem sa Marsom je što nemamo način da zaštitimo ljude od radijacije kada izađu iz zemljinog magnetnog polja. Ostalo sve već sada imamo tehnologija da idemo tamo. Ne znam da li pad cene lansiranja utiče na rešavanje tog problema.

Link to comment
Share on other sites

Najveći problem je što su i Mars i Mesec mali i to pravi nerešive probleme u ljudskom organizmu. I da napredujemo toliko da možemo da ih teraformiramo, za to će sigurno trebati nekoliko generacija ljudi koji će se rađati i umirati tamo. I oni koji evoluiraju i prilagode se, imali bi isti problem kada bi prvi put otišli na Zemlju tako da bi ako je prilagođavanje uopšte moguće, relativno brzo imali različite ljudske vrste na Marsu i Zemlji.

Link to comment
Share on other sites

15 minutes ago, Klotzen said:

Problem sa Marsom je što nemamo način da zaštitimo ljude od radijacije kada izađu iz zemljinog magnetnog polja. Ostalo sve već sada imamo tehnologija da idemo tamo. Ne znam da li pad cene lansiranja utiče na rešavanje tog problema.

Predlozio bih ti da pogledas

https://www.imdb.com/title/tt4939064/?ref_=nv_sr_srsg_7

Prilicno zanimljiva serija.

Link to comment
Share on other sites

15 minutes ago, McLeod said:

Najveći problem je što su i Mars i Mesec mali i to pravi nerešive probleme u ljudskom organizmu. I da napredujemo toliko da možemo da ih teraformiramo, za to će sigurno trebati nekoliko generacija ljudi koji će se rađati i umirati tamo. I oni koji evoluiraju i prilagode se, imali bi isti problem kada bi prvi put otišli na Zemlju tako da bi ako je prilagođavanje uopšte moguće, relativno brzo imali različite ljudske vrste na Marsu i Zemlji.


Nešto kao Beltalowda 😉

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

24 minutes ago, Kronostime said:

Predlozio bih ti da pogledas

https://www.imdb.com/title/tt4939064/?ref_=nv_sr_srsg_7

Prilicno zanimljiva serija.

 

Gledao sam ali serija se bavi problemima na Marsu a radijacija je problem prilikom putovanja od Zemlje do Marsa. Verovatno će se pojačati slanje robota na Mars, možda neka iskopavanja da se otkrije gde je tačno led ispod površine koji bi mogao da se eskploatiše. Za mesec praktično nema prepreka, on je na tri dana od zemlje tako da istraživači mogu da se vraćaju na zemlju bez problema a hrana i ostale zalihe mogu vrlo lako da se šalju na mesec. Ko zna možda nađu neku rudu na mesecu koja bi mogla to da učini i profitabilnim a to bi značajno ubrzalo istraživanja i sve ostalo.

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Klotzen said:

Ko je propustio evo ovde ima :

 

 

 

Ima mnogo prideva "prvi" vezano za ovo lansiranje ali ni jedan nije preterano bitan osim za samu kompaniju "Space X". Mogli su amerikanci i ranije to da rade ali iz praktičnih razloga nisu hteli. Osim prideva "prva raketa koja se cela vraća na zemlju i može ponovo da se koristi".

 

Ono što je bitno je da kad se ova misija završi za par meseci ova raketa ulazi u operativnu upotrebu. A važnost rakete je u tome što cenu lansiranja sa 20.000 dolara po kilogramu tereta spušta na 3.000 dolara. Procene su da će cena ići još dole i da će posle 10-tak letova kada je doteraju u tip top stanje cena lansiranja pasti na 1.000 do 1.500 dolara po kilogramu tereta. To će omogućiti da se ponovo pokrenu programi kao što su istraživanje meseca i možda neka ekonomska eksploatacija ili bar pravljenje neke naučne kolonije a i rad na svemirskoj stanici u orbiti zemlje će biti mnogo jeftiniji što bi moglo da se iskoristi da se proširi ili možda čak napravi nova.

nije pitanje mozda vec je tramp u svom govoru i najavio povratak na mesec. da budem precizan stalno prisustvo na mesecu koje ce biti odskocna daska za mars. a takodje je najavio i prvu zenu na mesecu do 2024e.

ni radijacija ni gravitacija nisu problem u pocetku jer govorimo o zatvorenim habitatima a ne o otvorenim kolonijama. put koji traje 8 meseci i koji je moguc svake dve godine predstavlja najveci problem. 

mesec je kljuc osvajanja marsa jer je relativno blizu zemlji i ima malu gravitaciju tako da nije potrebno mnogo energije da se izadje i vrati nazad ili nastavi dalje ka bilo kojoj tacki solarnog sistema. sa funkcionalnom bazom na mesecu covecanstvo postaje multiplanetarna vrsta sto je ogroman korak s obzirom da smo pre 400 godina izmislili parnu masinu.

docking

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

29 minutes ago, HAMMER said:

nije pitanje mozda vec je tramp u svom govoru i najavio povratak na mesec. da budem precizan stalno prisustvo na mesecu koje ce biti odskocna daska za mars. a takodje je najavio i prvu zenu na mesecu do 2024e.

ni radijacija ni gravitacija nisu problem u pocetku jer govorimo o zatvorenim habitatima a ne o otvorenim kolonijama. put koji traje 8 meseci i koji je moguc svake dve godine predstavlja najveci problem. 

mesec je kljuc osvajanja marsa jer je relativno blizu zemlji i ima malu gravitaciju tako da nije potrebno mnogo energije da se izadje i vrati nazad ili nastavi dalje ka bilo kojoj tacki solarnog sistema. sa funkcionalnom bazom na mesecu covecanstvo postaje multiplanetarna vrsta sto je ogroman korak s obzirom da smo pre 400 godina izmislili parnu masinu.

 

 

Kad sam pričao o radijaciji mislio sam na ovo https://en.wikipedia.org/wiki/Health_threat_from_cosmic_rays a za to još uvek nemamo rešenje a i ona koja postoje u teoriji treba proveriti u praksi pre nego što se pošalju ljudi.

 

Tramp ? Pa rekao je i Obama mars 2030 pa već danas znamo da to nije realno sa ovim nivoom ulaganja i tehnologijom. 

 

Ja mislim da nema logike praviti neku bazu na mesecu koja bi služila kao polazna tačka za putovanja. Mislim da je mnogo bolje takvu bazu napraviti u orbiti zemlje jer sam mesec nema ništa na čemu bi ta baza profitirala. Osim ako istraživanja ne kažu drugačije. S druge strane mesec iako ima slabu gravitaciju ipak je ima i ona bi bila razlog da se troši više goriva nego ako bi ta baza bila u orbiti zemlje. Takođe nisam siguran ni da li magnetno polje meseca pruža zaštitu od radijacije koju sam gore pomenuo a ako tamo ljudi borave duže vreme moramo prvo nešto za to da izmislimo a za to treba vremena.

Edited by Klotzen
Link to comment
Share on other sites

uh uh. mesec ima savrseno sinhronizovanu rotaciju sa zemljom i predstavlja solidno tlo za obradu/nadogradnju, ogroman stovarisni prostor koji je neophodan za tako velike poduhvate. ima prostora za postaljanje ogromnih polja solarnih panela pa ako se ispostavi da poseduje metale moze da bude odlicno mesto za proizvodnju ogromnih brodova koje je skoro nemoguce podignuti sa zemlje zbog gravitacije. u sustini teorijski je znatno lakse postaviti samoodrzivi ekosistem na mesecu nego u orbiti jer bi taj u orbiti bio 100% zavistan od zemlje. 

u sustini stanica ili shipyard u orbiti bi bio odlicna solucija ako bi se realizovao projekat svemirskog lifta. s tim sto space elevator postoji samo u teoriji i pitanje je koliko je bezbedno ici u takav neki projekat.

 mesec sa druge strane sa trenutnim nivoom tehnologije je skroz dostupan. cak i za poletanje postoje kreativne ideje u vidu koriscenja mehanicke energije (mada ako se razvije prikupljanje solarne energije otvaraju se i druge opcije) kao sto su recimo katapulti (poput onih na nosacima aviona ali vertikalno postavljeni) do elektromagnetnih lansirnih rampi koje bi koristile klasicnu struju. 

Link to comment
Share on other sites

Nekad se smatralo da magnetno polje ide do oko 65 hiljada kilometara od povrsine Zemlje, nova istrazivanja pokazuju da ide mnogo dalje i da obuhvata i orbitu Meseca, problem je naravno slican kao sa atmosferom. Tehnicki ide do 500 kilometara, prakticno vec na 16 kilometara je vrlo retka, a na tri puta nizoj visini vec ne mozes da dises normalno.

 

Tako da, sto se radijacije tice, poprilicno je isti djavo.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Sto se tice teskoce lansiranja, nije direktno vezano sa ovim, ali kada su poceli da otkrivaju masovno planete i videli da je "Super Zemlja" tip planete vrlo uobicajen, pocele su i hipoteze da bi takav tip planete mogao da bude i pogodniji za zivot od naseg tipa, zbog ujednacenije klime, jaceg magnetnog polja, gusce atmosfere, sto bi takvoj planeti dalo mnogo bolju zastitu od stetnih svemirskih dogadjaja.

 

Ali to bi i odnelo neke stvari koje su nama zdravo za gotovo. Prvo, na prosecnoj Super Zemlja planeti, svemirski program ne bi bio moguc sa ovom tehnologijom koju mi danas imamo. Jednostavno, fizicki bi bilo nemoguce da se bilo sta lansira i "pobegne" gravitaciji. Morao bi da postoji potpuno drugaciji princip, gorivo, materijali, za koji pojedini smatraju da nije ni moguc.

 

Dalje, tesko bi bilo zamisliti humanoidnu civilizaciju, dakle dvonozaca koji prednje ekstremitete koriste kao ruke, takodje zbog gravitacije. A ako to ne postoji, onda se postavlja pitanje kako bi se inteligentan zivot razvijao i da li bi se razvio uopste.

 

Naravno, to je sve pod uticajem antropogenog pogleda, jer to sto mi ne mozemo zamisliti ne znaci da ne postoji, ali ovo gore su realni fizicki problemi.

 

S tim u vezi, naravno da bi bilo lakse i mnogo jeftinije lansirati svasta sa Meseca, i zbog gravitacije i zbog nedostatka atmosfere, ali ako ta baza ne bi bila samoodrziva, ta "isplativost" bi na drugoj strani bila nedovoljna, jer bi sve morao da dovlacis sa Zemlje konstantno, a u cemu je onda poenta.

Link to comment
Share on other sites

Magnetosfera nije pravilnog oblika. Ona se prostire različito u odnosu na sunce. Od zemlje dalje od sunca ona ide ekstremno daleko ali u pravcu sunca ide do oko 60.000km s tim da u toku jakih sunčevih oluja zna da padne i na par hiljada kilometara. 

 

Artist_s_impression_of_Venus_Earth_and_M

 

Mesec i Mars nemaju magnetosferu, mesec ni atmosferu tako da za sada se pretpostavlja da će se baza na mesecu morati obložiti regolitom koji će biti zaštita baze a astronauti bi morali strogo kontrolisano da napuštaju bazu da ne bi primili preveliku dozu radijacije. Nažalost kod putovanja na Mars 9 meseci izloženosti radijaciji bi skoro sigurno ubilo posadu a pravljenje nekih teških masivnih svemirskih brodova definitivno nije na vidiku. Ostaje da vidimo da li će smisliti nešto drugo.

 

 

Edited by Klotzen
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...