Jump to content

Dobra klopa kod nas i u svetu


Recommended Posts

Japan, korona virus, radi se od kuće i škola je od kuće. Neubičajeno za ponedeljak, porodica na okupu za ručak.
Nije se išlo ili "kuvalo kreditnom karticom", licencirana i rezidentna Thai chef je u kući, napravila ručak restoranskog kvaliteta. Tako dan za danom, godinama.

Uvek 3 jela + supa. Thai sosovi i spremanje, majstorske kombinacije.

 

2020thaihome01.jpg

 

Primetimo da nema noževa. Sva Thai hrana je već iseckana, na zalogaj.

 

Glass noodles, zapečene, sa rakovima

 

2020thaihome02.jpg

 

Laarb, teško je spremiti, mladi lukići i mentol listovi

 

2020thaihome03.jpg

 

Brokoli i rakovi

 

2020thaihome04.jpg

 

Uzme se pola kašike pirinča i druga polovina jednog od 3 jela. Pa kašika za kašikom, od jela do jela, ode ručak u slast.
 
2020thaihome05.jpg

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
  • 3 weeks later...

Da se vratimo europskim putovanjima.

Kad nakon Freiburga, kod Breisacha predjemo Reinu, nakon kratke vožnje dolazimo u Colmar, jedno od najbajkovitijih mjesta u Europi. Osim što je taj grad rodno mjesto Augusta Bartholdija, tvorca Statue of Liberty u New Yorku (čiji je strukturalni projekt postavio Gustave Eiffel, takodjer autor poznatog divovskog pariškog gutača struje, takodjer Colmarca) to je i grad velikog Jacquesa Kleina, generala koji je donio mir Vukovaru, takodjer iz Colmara.

Šetnja Colmarom, čak i ako nije u predbožićno vrijeme može biti užitak, premda je za mene i previše kičast: srednjevjekovne kuće na kanat, glazirani crijep, kanali i mostići... Otprilike kao da šetaš kroz slatkiše i torte, a ja mrzim sve slatko: torte, bombone, praline... sve mi je to - bljak. Otkad znam za sebe, kao klinac nisam volio slatkiše.

 

No, čak i u tom bombonijera ambijentu može se pojesti neka od najfinijih hrana u Europi: kiseli kupus na kolmarski način. Bolji je od bilo čega s 'ovih prostora': sarmi, arambašića, dolmi...

Jednostavno zato jer ne oskudijeva vinom i začinima, te najširim izborom mesa i mesnih preradjevina. Na putu prema Luksemburgu, odlučio sam se večerati upravo u Colmaru i nisam požalio.

Nakon što smo obišli te, uvjetno rečeno, poharali teglice najboljeg foie gras na planeti, sjeli smo u jedan mali resto, nedaleko od Bartholdijeve rodne kuće i naručili veliki Choucroute, sa svim delicijama, uključujući šampanjac i paštetu od pačetine.

 

La Choucroute (Sürkrüt) à la Colmarienne - Kiseli kupus na način iz Colmara

Sastojci za šest osoba

 

2 kg kiselog kupusa

1/2 kg dimljene slanine

1/2 kg  dimljene svinjske lopatice

3 dimljene alzaške kobasice

6 malih bijelih boudins (bijele krvavice)

čaša Rieslinga

1/2 l jake govedje juhe

6-7 velikih, oguljenih krumpira

3 velika crna luka, nabodena klinčićima

3 češnja bijelog luka

5 zrna crnog papra

5 klekovih boba

4 lovorova lista

celer u korijenu, narezan

peršinov list, nasjeckan za dekoraciju

 

Priprema

kiseli kupus dobro operite u hladnoj vodi

svinjsku plećku dobro (1 h) prokuhajte s kobasicama. U lonac stavite luk, luk s klinčićima i češnjakom. Složite polovicu kiselog kupusa, slaninu, plećku, začine zamotane u vrećicu gaze i lovorov list. Dodajte ostatak kiselog kupusa. Začinite rizlingom ili pivom, a istom količinom juhe (pripremljene s 25 cl vode i kockom za juhu), poklopite. Kuhajte 1 sat na srednje jakoj vatri.
Kiseli kupus trebao bi biti hrskav i blago kiselkast.
Dodajte dimljene kobasice i nastavite kuhati 30 min. U međuvremenu, oguljeni krumpir skuhajte u kipućoj slanoj vodi.
Pet minuta prije posluživanja, kobasice pržite* u suhoj tavi. Pustite pirjati sa zeljem 2 min.
Dodajte dimljene kobasice i nastavite kuhati 30 min. Sve skupa posložite na pladanj, pospite peršinom i poslužite vruće.

 

Ja sam uz to divno jelo popio malu kriglu alzaškog piva (kako to preporuča John le Carré), pa smo prespavali u Strasbourgu.

 

Ujutro smo nastavili prema mom omiljenom Luksemburgu, pa potom prema Arlonu i jugu Belgije, carstvu kuhinje.

 

*za prženje i pirjanje koriste tamo isključivo pačju ili gusju mast, po kojoj je regija poznata

 

 

 

 

 

  • Like 4
Link to post
Share on other sites

Prepisala recept, treba mi nesto jako za moje momke ali su mi problem - boudins, nemam pretstavu sta je to i cime bih mogla da zamenim? U svakom slucaju, isprobacu recept mada ne volim da ga menjam kod prvog spremanja.

15 hours ago, ironside said:

Da se vratimo europskim putovanjima.

Kad nakon Freiburga, kod Breisacha predjemo Reinu, nakon kratke vožnje dolazimo u Colmar, jedno od najbajkovitijih mjesta u Europi. Osim što je taj grad rodno mjesto Augusta Bartholdija, tvorca Statue of Liberty u New Yorku (čiji je strukturalni projekt postavio Gustave Eiffel, takodjer autor poznatog divovskog pariškog gutača struje, takodjer Colmarca) to je i grad velikog Jacquesa Kleina, generala koji je donio mir Vukovaru, takodjer iz Colmara.

Šetnja Colmarom, čak i ako nije u predbožićno vrijeme može biti užitak, premda je za mene i previše kičast: srednjevjekovne kuće na kanat, glazirani crijep, kanali i mostići... Otprilike kao da šetaš kroz slatkiše i torte, a ja mrzim sve slatko: torte, bombone, praline... sve mi je to - bljak. Otkad znam za sebe, kao klinac nisam volio slatkiše.

 

No, čak i u tom bombonijera ambijentu može se pojesti neka od najfinijih hrana u Europi: kiseli kupus na kolmarski način. Bolji je od bilo čega s 'ovih prostora': sarmi, arambašića, dolmi...

Jednostavno zato jer ne oskudijeva vinom i začinima, te najširim izborom mesa i mesnih preradjevina. Na putu prema Luksemburgu, odlučio sam se večerati upravo u Colmaru i nisam požalio.

Nakon što smo obišli te, uvjetno rečeno, poharali teglice najboljeg foie gras na planeti, sjeli smo u jedan mali resto, nedaleko od Bartholdijeve rodne kuće i naručili veliki Choucroute, sa svim delicijama, uključujući šampanjac i paštetu od pačetine.

 

La Choucroute (Sürkrüt) à la Colmarienne - Kiseli kupus na način iz Colmara

Sastojci za šest osoba

 

2 kg kiselog kupusa

1/2 kg dimljene slanine

1/2 kg  dimljene svinjske lopatice

3 dimljene alzaške kobasice

6 malih bijelih boudins (bijele krvavice)

čaša Rieslinga

1/2 l jake govedje juhe

6-7 velikih, oguljenih krumpira

3 velika crna luka, nabodena klinčićima

3 češnja bijelog luka

5 zrna crnog papra

5 klekovih boba

4 lovorova lista

celer u korijenu, narezan

peršinov list, nasjeckan za dekoraciju

 

Priprema

kiseli kupus dobro operite u hladnoj vodi

svinjsku plećku dobro (1 h) prokuhajte s kobasicama. U lonac stavite luk, luk s klinčićima i češnjakom. Složite polovicu kiselog kupusa, slaninu, plećku, začine zamotane u vrećicu gaze i lovorov list. Dodajte ostatak kiselog kupusa. Začinite rizlingom ili pivom, a istom količinom juhe (pripremljene s 25 cl vode i kockom za juhu), poklopite. Kuhajte 1 sat na srednje jakoj vatri.
Kiseli kupus trebao bi biti hrskav i blago kiselkast.
Dodajte dimljene kobasice i nastavite kuhati 30 min. U međuvremenu, oguljeni krumpir skuhajte u kipućoj slanoj vodi.
Pet minuta prije posluživanja, kobasice pržite* u suhoj tavi. Pustite pirjati sa zeljem 2 min.
Dodajte dimljene kobasice i nastavite kuhati 30 min. Sve skupa posložite na pladanj, pospite peršinom i poslužite vruće.

 

Ja sam uz to divno jelo popio malu kriglu alzaškog piva (kako to preporuča John le Carré), pa smo prespavali u Strasbourgu.

 

Ujutro smo nastavili prema mom omiljenom Luksemburgu, pa potom prema Arlonu i jugu Belgije, carstvu kuhinje.

 

*za prženje i pirjanje koriste tamo isključivo pačju ili gusju mast, po kojoj je regija poznata

 

 

 

 

 

Prepisala recept, treba mi nesto jako za moje momke ali su mi problem - boudins, nemam pretstavu sta je to i cime bih mogla da zamenim? U svakom slucaju, isprobacu recept mada ne volim da ga menjam kod prvog spremanja. ]Imam dobru gusciju mast tako da ce ovo biti spremljeno ubrzo...

Edited by Pletilja
  • Like 1
Link to post
Share on other sites
5 hours ago, Pletilja said:

Prepisala recept, treba mi nesto jako za moje momke ali su mi problem - boudins, nemam pretstavu sta je to i cime bih mogla da zamenim? U svakom slucaju, isprobacu recept mada ne volim da ga menjam kod prvog spremanja.

Prepisala recept, treba mi nesto jako za moje momke ali su mi problem - boudins, nemam pretstavu sta je to i cime bih mogla da zamenim? U svakom slucaju, isprobacu recept mada ne volim da ga menjam kod prvog spremanja. ]Imam dobru gusciju mast tako da ce ovo biti spremljeno ubrzo...

 

Boudin blanc je bijela krvavica (devenica), jedino - bez krvi. Tradicionalno se spravlja od svinjskih iznutrica (jetra, srce, plućica) uz dodatak mlijeka. Dakle: krvavica bez krvi, heljdine kaše ili riže.

U Briselu postoji fantastična mesnica Au Roi du Boudin (kralj kobasica, igra riječima jer asocira na omiljenog belgijskog kralja Baudouina) koja nudi stotinu vrsta različitih kobasica, viršla te, naravno boudins kao i pripadajuće senfove. Belgijanci su čuveni po svojim boudins, više od Francuza. Himna francuske Legije stranaca se naziva Le Boudin po svijenoj deci/ćebetu koja podsjeća na kobasicu, a nekad je bila dio standardne opreme legionara na maršu.

Inače, choucroute je jedno od onih divnih jela koja su otvorena za interpretaciju i inovacije, u choucroute garnie može ići bilo koje suho meso, bitno je da ih ima nekoliko vrsta i da daju šmek jelu; može vratina, buncek (svinjska sušena koljenica), bilo koja dimljena kobasica, slanina, čak i suha rebra. U Briselu se choucroute garnie u raznim varijantama prodaje konzerviran u supermarketima ili malim dućanima. Kad bih ostao bez inspiracije, a nisam imao vremena, kupio bih konzervu (u kojoj je uz kiseli kupus bio komad slanine ili suhog mesa, neka kobasica i viršla) za 2,5 € i imao krasan ručak, uz vrući baguette, dakako.

U Parizu se najbolji choucroute garnie može pojesti u Brasserie Lipp, koju je prije točno 140 godina na Rive gauche osnovao Léonard Lipp, kako pogađate - Alzašanin.

 

choucroute-colmar.jpg

Edited by ironside
  • Like 2
Link to post
Share on other sites
  • 2 weeks later...

Kišni dan, odemo do Komaki Airport, Nagoya u tržni centar odmah do njega. 
Zbog ovoga smo išli, na ručak, pusto tursko, kebab, imaju radnju (jednu od 20 u Nagoji).

 

2020airportkebab01.jpg

 

2020airportkebab02.jpg

 

Kofte (ćufte), slično našim ćevapima, samo pljosnato, sa pilavom. To je meni super, nisam video ćevape od Sidneja godine 2000.

 

2020airportkebab04.jpg

 

Gde god da vidim taj štand Mega Kebab, osoblje uvek priča solidan engleski. Turci, koji su nekako završili u Japanu, mnogi imaju diplome nekih fakulteta iz Turske.

Link to post
Share on other sites

Šta je u Japanu najpopularnija brza hrana ? Znači ne interesuju me restorani nego nešto tipa Bureka ili Pljeske kod nas što se jede iz ruke a može i u pokretu. Šta u tim slučajevima japanci najviše jedu ?

Link to post
Share on other sites
On 4/27/2020 at 4:32 PM, Klotzen said:

Šta je u Japanu najpopularnija brza hrana ? Znači ne interesuju me restorani nego nešto tipa Bureka ili Pljeske kod nas što se jede iz ruke a može i u pokretu. Šta u tim slučajevima japanci najviše jedu ?

 

Japan i "brza hrana". Generalno je, kulturološki, da se ne jede sa nogu i u pokretu. Mora da se sedne. Nema bureka, pogačica. Ono što je najbliže brzoj hrani su "onigiri", pirinčani trouglovi, sa kao klikerom od tunjevine u sredini, omotani morskom algom. To uglavnom jedu deca za užinu ili ako su na nekom takmičenju, na klupama. Kupuju se gotovi, to majke ne spremaju 3-4 komada, ne spremaju se u kući, koštaju 120 dinara komad da se kupe sveže napravljeni i topli.

 

2020japanfast10.jpg

 

Slika iz 2009. baš ovo negde doba, kampovanje sa kolegama i njihovim porodicama, od ostalih stvari za doručak, ja sam pravio prženice. Deci i roditeljima se mnogo svidelo, stalno su na kampovanjima tražili da pravim opet. Ova deca su sada debelo u srednjoj školi, neka i na fakultetima.
Oni ih zovu "French toast". Nikada pre videli, jedu ih štapićima. Hleb ne jedu ionako.

 

2020japanfast11.jpg

 

MacDonaldsa ima 2,900 a bilo ih je 3,700. Zatvorili su 800 radnji. Poređenja radi, Srbija ima 16 Mac restorana i ko zna koliko kioska za pljeske +  pekara za burek. Generalno, ako je Mac za jednom u 6 meseci, druge brze hrane skoro da i nema.

 

Interesantno, Mac je objavio da ako padne kiša u vreme ručka ili večere, prodaja "Fillet-o-Fish" se duplira ili čak triplira. Smatra se, da ko se zadesio kod Maca po kiši, uđe unutra da nešto pojede a neće "signature product" kao BigMac ili bilo koji hamburger. Otuda ta navala, po kiši, na fillet-o-fish.

  • Like 2
Link to post
Share on other sites

Za fish&chips ti treba bakalar, može i oslić. U Tokiju blizu hotela gde odsedam kada tamo radim ima britanski pub "Hub".

Fish&chips je njihov zaštitni znak, jedem ga svaki dan za večeru (ne radi za ručak inače bih jeo dva puta dnevno).

Ima dva tipa - normalan i "byte size".

 

2020bakalar01.jpg

 

Nezamrzavan, sa Hokaida, to je riba iz hladne vode. 4 pakovanja

 

2020bakalar02.jpg

 

2020bakalar03.jpg


Mora da se ispipa gde ima kost, nema svaki komad. To gde je bila kost pa mali deo mesa odsečen pri njenom vađenju, to su oni "byte size" u pabu

 

2020bakalar04.jpg

 

2020bakalar05.jpg

 

Evo šta treba. 50g pšeničnog brašna, 50g kukuruznog, kafena kašičica praška za pecivo, ovaj "tamerik" supena kašika (on daje boju i šmek, može kašika aleve paprike umesto njega) i 2dl kisele vode. 


Recept kaže pivo, nisam imao pivo, može soda ili kisela voda, bitno da je gazirano. Nema razlike soda ili pivo u kranjem ukusu.

 

2020bakalar06.jpg

 

Svezajedno, začini se solju i biberom, izmeša na suvo

 

2020bakalar07.jpg

 

Pa se onda doda pola kisele vode (1dl), izmeša, pa se doda drugih 1dl. Bude tečno, tečnije od meda ali ne kao voda.


Ostavi se pola sata da odstoji (valjda da bi prašak za pecivo proradio).

 

2020bakalar08.jpg

 

Traži dosta ulja (pola litre), ja sam prvo napravio čips pa u istom ulju pržio ribu. Milina, bolje nego u pabu

 

2020bakalar09.jpg

 

Ostalo i za večeru. 

 

2020bakalar10.jpg

  • Like 4
Link to post
Share on other sites
  • 3 weeks later...

Tajvan ramen kućna verzija. Supa je u stvari čorba sa susamom. Jakog je ukusa, kao čorba iz paprikaša. Ispod su ramen nudle. Komad mesa je monolitan, obično je mleveno meso ali začinjeno i već prženo. Jaje je kuvano i dimljeno.

 

2020taiwan01.jpg

 

Ko se zatekne u kineskom restoranu, neka pita da li to prave . Jelo su izmislili Kinezi u Japanu pa odneli recept na Tajvan i zadržali ime.

Link to post
Share on other sites
Posted (edited)

"Asari", clam shells. Mogu da ase kupe po supermarketima, kao što je danas bilo.

 

2020asari06.jpg

 

Kako ih moja supruga (Thai) napravi danas, sa utucavanjem ljutih papričica, basil, beli luk, u avanu, da prste poližeš. Viljuška uz tanjir je da da proporciju a same se školjke kao ispijaju, kao iz malih rakijskih čašica

 

2020asari07.jpg

 

Istorija: to je festival branja školjki. Na to smo išli u Mikawa bay  (Japan, Aichi prefecture) svake godine. Spektakl, ove godine nema, zbog virusa. Te školjke struja nanese, nije uvek isto mesto ali su tu negde, u blizini.

 

2020asari01.jpg

 

2020asari02.jpg

 

Ovo je alatka koja ti treba

 

2020asari03.jpg

 

Ko bi rekao da su ove ženske profesionalci u svojim dnevnim poslovima, office ladies

 

2020asari04.jpg

 

To su te školjke, u Americi ih koriste za "clam chowder" supe. Bele su za roštilj, tamnije za clam chowder kremaste čorbe 

 

2020asari05.jpg

 

Moraju da odstoje 24 sata u kofi morske vode, da ispljunu pesak iz sebe. Onda se spremaju.

 

 

Edited by Yoyogi
  • Like 1
Link to post
Share on other sites
  • 3 months later...
On 6/30/2019 at 10:46 AM, Mama_mia said:

 

Svaki put kad nesto hocu da napisem, cini mi se da sam na prethodnom forumu vec napisala ...ali ajd sad

 

najbolji komadi mesa koje ste pominjali,

mogu da se pojedu bas tamo gde sam ih ja jela - spanija (biftek posle koride) , brazil (churrascaria) i us  (velika rebra kao harmonika posluzena na grejacu)

i obicno gomile neke fine salate, u brazilu obavezno pohovane banane uz svu onu mesinu i jos hiljade sosova

i kad sve to pojedes tek samo da isprobas, obicno samo puknes ...

 

Dok sam bio puno mladji vikendom bih obilazio (to je bilo prije selidbe u BE) dok mi je prijestolonaljednica još bila mala, 2,5 godine, dvorce i domaće restorane po Hrv Zagorju. Često su imali srne i sličnu divljač u dječjem ZOO-u, a dok bi se kćer igrala s Bambijem, ja bih s užitkom jeo paprikaš od Bambijeve mame.

Nakon ručka, s friško ispečenim, vrelim kruhom, (sve mi to sad dolazi na naplatu!), sjedio bih uz kavu i gledao kako kćer jaše na konju (obično polak imaju farme konja), dok ja maštam o prženoj konjskoj džigerici s kapulom i origanom, što je vrhunska delikatesa.

  • Ha-ha 1
Link to post
Share on other sites
On 9/10/2020 at 3:19 PM, ironside said:

 

Dok sam bio puno mladji vikendom bih obilazio (to je bilo prije selidbe u BE) dok mi je prijestolonaljednica još bila mala, 2,5 godine, dvorce i domaće restorane po Hrv Zagorju. Često su imali srne i sličnu divljač u dječjem ZOO-u, a dok bi se kćer igrala s Bambijem, ja bih s užitkom jeo paprikaš od Bambijeve mame.

Nakon ručka, s friško ispečenim, vrelim kruhom, (sve mi to sad dolazi na naplatu!), sjedio bih uz kavu i gledao kako kćer jaše na konju (obično polak imaju farme konja), dok ja maštam o prženoj konjskoj džigerici s kapulom i origanom, što je vrhunska delikatesa.

Upravo ocekujem da mi MLM (moja licna mesarka) donese par konjskih delicija iz mesare - sinoc klano.

 

Link to post
Share on other sites

Iako pitanje nije upućeno meni, usudio bih se dati poneku sugestiju.

Konjsko meso je notorno po tome što gotovo uopće nema masnoće, pa se to mora kompenzirati na druge načine:

Postoje četiri glavna načina na koje se spravlja (i konzumira) kvalitetna konjetina.

 

1. Najstariji je onaj mongolski: da se konjski steak stavi ispod sedla, pa se jaši dok ne omekša, pa začini...

2. Talijanska kuhinja, u kojoj je konjetina jako prisutna i popularna nudi nekoliko paprikaša od konjetine, s ljutikama i paradajzom, dosta lovora i smrekovim bobama

3. Opet steak, ali na žaru

4. Meni najmiliji - Carpaccio od konjetine:

 

200 g konjskog buta, koji je 2 dana mariniran u senfu, luku i maslinovom ulju, jako tanko narezan

2 limuna, jedan za marinadu, drugi za dekoraciju i začinjanje, da se to divno jelo pokapa pred serviranje

rukola

1 lijepi, naribani crni tartuf

crni papar/biber i mali prstovet krupne morske soli

 

horse-carpaccio-nice.jpg

 

Sve sirovo - gastronomski orgazam

 

Na zagrebačkom Dolcu postoje dvije ili mislim tri mesnice koje prodaju konjsko meso. Čim se ovo ludilo s Coronom smiri, otići ću i kupiti si, ako ništa drugo - konjsku džigericu.

..................................................................................................................

A tek pule iliti magaretina. Mljac!

 

Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...