Jump to content

Nesvakidasnje


Cyber
 Share

Recommended Posts

Ponekad se desi i/li procita nesto nesvakidasnje a sto je zanr za sebe jer se ne moze svrstati u neku vec utabanu kategoriju.

To mogu biti vesti, situacije, misli, ideje, dogadjaji, sve ono sto je sui generis. Mozda ovaj topik moze da okupi takve price.

 

Vest u novinama:

Pocelo je sa policijskim pretresom jednog stana i plenidbom narkotickih preparata.

Istovremeno su u stanu otrkiveni eksplozivna smesa, eksplozivne kapsule i neka kolicina vatrenog oruzja, zbog cega je pozvana i nacionalna jedinica za eksplozive. Neko je tim povodom priveden. Vrhunac je bilo otkrivanje eksplozivnih kapusla u brushalteru koji je na sebi imala prisutna zena, a koja je u clanku oznacena kao [necija] baka / baba, te je i ona privedena.

 

Mene u ovoj tragi-komediji najvise kopka – da li je baba znala sta je nosila u nedrima?

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

A 96-year-old man graduated in Philosophy and History, with honors, at the University of Palermo, on the island of Sicily (southern Italy), and became the country’s oldest student. That's the spirit! >>>

 

 

Edited by Cyber
  • Like 11
Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...

Mozda, mozda je moja svakodnevica toliko jadna pa mi danasnji dogadja deluje nesvakidasnje a mozda je ovo, ipak, malo cudo: 

 

Juce smo unuk i ja proveli 2 h u gradskom parku, to ja nasa redovna destinacija samo je ovog puta dete park otkrivalo na nov nacin, biciklom, lepo je savladao spravu i uzivao vozeci je obodnim stazama parka u to vreme bez mnogo posetilaca, bilo je oko 11 h. Posetu parku uvek zavrsavamo kraj fontane, tako je bilo i juce, dok sam se ja odmarala od jurcanja za motorizovanim unukom, on je uzivao prskajuci vodu iz zabica, jos jedan lep dan za oboje. Kada smo se vratili kuci, raspakivala sam ranac koji uvek nosim sa sobom i utvrdila sam da mi nema naocari za sunce, bilo je ocigledno da sam ih ostavila na klupi kraj fontane,  odlozila sam ih da bih slikala unuka. Bila sam ljuta na sebe, to su naocari sa sertifikovanim filterom protiv UV zracenja koji je neophodan mom levom oku, ni malo jeftina plastika a i ram je bio malcice fensi i sad sva ta gnajvaza i trosak ponovo....

Danas smo opet otisli u park, sa biciklom naravno....i opet se poseta zavrsila kraj fontane, na istoj onoj klupi na kojoj sam juce ostavila svoje naocari...nakon dvadesetak minuta, prisla mi je jedna gospodja u ozbiljnim godinam i trazila dozvolu da sedne pored mene. Kako je sela, tako me je zapitala da li sam juce zaboravila naocari na klupi? Da, zaboravila sam takve i takve naocari, zasto? Zato sto ih je ona nasla i pretpostavila da su moje jer se, eto, cesto srecemo u isto vreme, na istom mestu i ja sam uvek bas na toj klupi a ne na nekoj od druge 3....i, izvadila je moje naocari iz svoje damske torbe i dala mi ih je. Zove se Rada, ima 83 godine, zivi u istom kraju gde i ja, blizu parka, vidja nas, mene i unuka, iz leta u leto i unuk bas brzo raste i lep je "momcic"....

Doslo mi je da zaplacem od......svega. Od njene paznje, od njene pameti, od njene dobrote....

I od moje sebicnosti, nikad je nisam primetila u parku, imam oci samo za unuka jer mi je zadatak, citiram mog sina "tvoje je da se, dok je sa tobom - ne ubije" pa ja to izvrsavam doslovno mada, to nije opravdanje sto ne primecujem druge, sto sam tako fokusirana na sebe, svoj zivot, tako sam postala skucena duhom, nesposobna da nadjem lepotu i dobrotu, sto bi rekli - gadna baba cuci u meni...i danas sam  dobila dobru lekciju, hvala zivotu na tome. 

Da, hvala na poseti gdje Rade, naocari bih kupila, mozda jos vise fensi od bivsih, nije poenta u tome, poenta je sto mi je gdja Rada obecala da cemo uskoro popiti kafu zajedno, tako joj mnogo dugujem...

 

gLzAlnV.jpg?1

 

 

 

 

Edited by Pletilja
  • Like 21
  • Love 3
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

Dete staro 4 godine izdaje knjigu poezije.

Po meni, ovo nije samo nesvakidasnje, nego je nesvakidasnje zabrinjavajuce.

Gledala sam ga u nekom tv-gostovanju, slatko dete, kao vecina njegovih vrsnjaka, jos uvek zaplice jezikom i ne drzi ga mesto.

Ali mama je agilna, ne zaplice nimalo. 

 

Four-year-old lands book deal for his 'astonishing' poetry >>>

Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...

Svrsishodno postizanje cilja par excellence. Zaista nesvakidasnje Nesvakidasnje.

 

It took decades, but Chuck Feeney, the former billionaire cofounder of retail giant Duty Free Shoppers has finally given all his money away to charity. He has nothing left now—and he couldn’t be happier.

>>>

 

Spoiler

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Prvo Montblanc pero sam dobila kad sam naucila da citam i pisem.

Donja polovina hromirana, gornja oranž, kao da ga gledam.

Mastilo i upoznavanje sa njegovim ćudima.

Nalaženje prave mere izmedju pera i papira.

Spomenari, razglednice, pisma, eseji ... 

Rukopis moj. Rukopisi drugih. Prepoznatljivi.

Danas mnogi ne (pre)poznaju ni sopstveni rukopis.

 

Iz objašnjivih razloga, svojeručno pisanje postaje retkost.

Taj ritual autentičnosti je zaista zaslužio omaž.

I toplu preporuku za praktikovanje!

 

 

 

IMG_193253.jpg

Edited by Cyber
  • Like 2
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...
  • 2 weeks later...

Saobracaj na zeleznickoj prugi izmedju Kassela i Göttingena (Hessen) zaustavljen pre neki dan zbog ozaloscenog labuda koga nista nije moglo da pomeri sa pruge na kojoj je zalio svog preminulog drugara koji je stradao najverovatnije povredivsi se na visokonaponskoj zici. Nakon zastoja i kasnjenja 23 voza, vatrogasci su uspeli da izmeste ozaloscenog labuda.

 

Fotka ovde.

  • Like 1
  • Love 1
  • Tuzno 1
  • WOW 1
Link to comment
Share on other sites

Unapred se izvinjavam svima - bice podugacak i mozda bezvezan post. Najverovatnije nema veze ni sa cim, samo je meni doslo da se izlajem i podelim.

Bice uvod dugacak, a tek ce na kraju mozda imati smisla.

 

Deda je rodjen 1911. u Glinskom Novom selu, danas 'rvatska. Otisao davno, ratno siroce - otac mu poginuo u WW1 a majka umrla od tuberkuloze. Selio se gore-dole po Kraljevini, a u FNRJ/SFRJ se skrasio u Zagrebu. Tako je moj otac rodjen '38. u Bg, a ja u Zg '59.

 

Deda nikada nije izgubio ljubav prema rodnom selu, odlazili smo tamo cesto. Umro je '69, a moj stari je i dalje posecivao rodjake i vodio i mene. Voleo sam ih.

 

Ja sam slucajno i nezeljeno dete. Majka je zatrudnela u 3. godini srednje skole (nikada nije zavrsila), cale je na neko vreme prekinuo studije (kasnije je zavrsio), vencali su se rano i nakon nekoliko godina razveli. Vise me je vaspitao deda nego roditelji.

Cale je sa mnom poranio, a sa mojom (polu)bracom, iz drugog braka, okasnio. Tako je veca razlika u godinama izmedju moje brace i mene nego izmedju staroga (vec dugo pokojnog) i mene.

 

Da ne duzim i rastezem, majka je zavrsila u USA, a i ja za njom nekoliko godina kasnije. Cale i braca, decki rodjeni malo pre mojeg odlaska, ostali u tadasnjoj Yu.

 

Razumljivo, braca i ja delimo malo toga. Neke fizicke karakteristike. A, nepredvidivo, svi smo motociklisti, vec treca generacija. Naucili od caleta i (ja) od dede.

Vec dugo sam samo relaksirani amater, vise ne vozim trke, no stariji od njih dvojice se jos takmici "veteranskoj" klasi u utrkama. Majstor i pobednik (ponekad).

 

Kakve veze ima to sa bilo cime i zasto na forumu?

 

Jebiga, zvao me danas burazer. 20-ak godina mladji od mene.

 

Epicentar je bio skoro bas u dedinom rodnom selui. Sjebano je totalno.

Njegov motoristicki klub (utoliko ima veze s temom i pricom) sakupio pare, kupili su 5 agregata i uz to odlucili donirati i 2 kamp-prikolice koje inace koriste kad idu na trke.

 

A porodicna prica je zanimljiva.

Jebiga. Zemljotres i stradanje.

 

Burazer je najeb'o u martu, u zemljotresu u Zg. Na poslednjem (najgornjem) spratu. Onda je kupio stancic u podrumu iste zgrade, da se snadje dok ne sredi svoj - i strefila ga poplava u 6. mesecu ove godine. Radio k'o crv, a sve mu sjebalo ovih par poslednjih zemljotresa i morace iznova.

 

I zove me jutros buraz. Aktivan u klubu, jedan od glavnih. Kaze, nemaju poverenja u drzavne lopove, hoce da doniraju direktno kome treba. Vozice svoj kombi sa prikolicom (imaju to za trke) i materijalom i podeliti. Satore, dve kamp-kucice, gomilu sakupljenih konzervi.

A mene, kao najstarijeg u familiji, je zvao da me pita ko su mozda "nasi," da ne ispadne pizda ako nekoga preskoci.

 

Nisam znao da mu bas precizno sve kazem, nisam bio tamo vec skoro 45 godina.

 

Ne znam sta da kazem.

Poslao sam (uplatio) neke namenske pare njegom klubu jer verujem da ce stvarno biti namenske. Drzavnom novootvorenom racunu ne dam nista, lopovima - nikada mi nisu odgovorili kad sam pitao kako su raspodeljene pare uplacene za pomoc nakon poplava pre 3-4 godine.

 

 

Citav ovaj post je smusen i tesko citljiv.

Hteo sam da kazem (barem) dve stvari:

 

1. mi motociklisti nismo losi kao sto nas uglavnom prikazuju

2. pomozimo gde treba i direktno

 

 

 

 

 

 

 

 

  • Like 11
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...
  • 1 month later...
  • 4 weeks later...
13 hours ago, Milenko Puzigaca said:



Nesvakidašnje, ali malo saosećam sa ovim likom.

Sprdam se tamo, i mislio sam svojevemeno da je on uzrok zla, što nije,  i nekako mi ovaj sad iz ove perspektive... jadan lik. Ne nesrećan, baš jadan. Zbog čega, pa ćerači se još uvek ćeraju. Ovaj je bar verovao u nešto.
 

 

Mlatija blebeckovic, patriJota udbaskog tipa, branitelj CBETOG KOCOBA iz udobnosti kruga dvojke i antizapadnjak koji non-stop nosi karirano odelo slicno skotskom tartanu? 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, Milenko Puzigaca said:

MV5BZjcwMTEzMTAtYWIxOC00ZGM3LWFjMTEtMGQx

Nesvakidašnje, ali malo saosećam sa ovim likom.

Sprdam se tamo, i mislio sam svojevemeno da je on uzrok zla, što nije,  i nekako mi ovaj sad iz ove perspektive... jadan lik. Ne nesrećan, baš jadan. Zbog čega, pa ćerači se još uvek ćeraju. Ovaj je bar verovao u nešto.
 

 

Nikad nije kasno da se odnese cvece pod lipu i pokloni senima Sv. Budali i Velikomucenici Miri Cvetonosnojoj.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Vec trecu godinu zaredom se na svedskom javnom servisu moze pratiti velika sezonska selidba losova. Prosle godine je prenos trajao ca 800 sati. Ovo se moze gledati na netu u celom svetu, bez restrikcija u emitovanju. Kamere su instalirane na nekoliko mesta na severu Svedske u delu koji se zove Ångermanland a na mestima gde ljudi i zivotinje mogu da peske predju reku Ångerman i u okolini tih mesta. Vrlo nesvakidasnji prirodnjacki program, bez reci, samo meditativni zvuk prirode. Neuobicajen je osecaj prisustva u prirodi na toliku daljinu. Malopre sam gledala dva krasna losa koji traze hranu u shumi. 

 

Ako nekog zanima da (ponekad) baci oko → kliknuti na ”spela”

(minutaza dole levo na stranici su neki dosadasnji highlights tipa lisice na ledu i sl.)

 

 

Edited by Cyber
  • Like 7
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

https://www.npr.org/2021/04/30/992298649/12-year-old-boy-puts-his-free-time-during-the-pandemic-to-good-use

https://www.cnn.com/2021/04/27/us/12-year-old-graduating-high-school-college-trnd/index.html

Mike Vimmer je mogao da nauči da peče hleb ili plete, ali umesto toga odlučio je da ode na nekoliko dodatnih časova. Sad će iste nedelje završiti srednju školu i fakultet.

spacer.png

Edited by ControlFreak
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

 Share

×
×
  • Create New...