Jump to content

Automobili, motocikli, kamioni, avioni


DASUBO

Recommended Posts

  • 4 weeks later...
  • 2 weeks later...

Maradik - jezero - glup pad i 40km do kuće bez kvačila

 

Prošle nedelje (23. avgusta, za prvu MotoGP trku u  Austriji i drugu F1 u Silverstonu) sam rešio da se malo provozam... Pošto sam malo kasno krenuo reših da preko Karlovaca odem do jezera Šelevrenac kod Maradika, zatim do Jarkovačkog jezera, a posle bih već video... 
U Maradiku skrenuh ka jezeru. Do njega vodi asfaltiran, ali uzan put, dovoljno širok samo za jedna kola. Skoro pred skretanje za jezero dolazi mi automobil u susret. On nije ima sa svoje desne strane ni 10 santima da se skloni zbog trave i šipražja ja sam imao skoro pola metra i rešio sam da se sklonim. Video sam da je pored vlažna zemlja, ali sam se z@j€ß@o u proceni koliko je vlažna, tj. koliko je to ustvari blato, a ne zemlja. Na putu nije bilo nikakvih znakova da je tu padao pljusak čiji me je kraj dokačio na putu od Banstola, ka skretanju za Maradik. Prethodne noći su bila kišovite očigledno i tamo ne samo u NSu, ali nisam znao koliko kišovite i koliko je zemlja i dalje natopljena vodom.  
Oboje smo dosta usporili, ali ja nisam dovoljno, ako je za to blato upšte i postojalo "dovoljno sporo" za motor sa sport-turing gumama. Već prednji točak mi je proklizao, zadnji je samo dodao dovoljan momenat da skliznem i nagnem se suviše za bilo kakvo ispravljanje motora.
Srećom spor pad, meni ništa, ali motoru odvaljen prednjih levi žmigavac(u tim trenucima totalno nebitno, ali radi i dalje), malo iskrivljena poluga menjača (opet nebitno) i slomljena poluga kvačila. Ali slomljena takoreći do balčaka. 
Iz kola izašla dva lika (ko od brega odvaljeni), pomogli mi da dignem motor. 
Kvačilo ne mož' povući nikako, nema dovoljno poluge. 
Reših da ipak probam da se odvezem motorom do kuće. 
Kada sam okrenuo motor, vozač kola je jedva sa dve ruke uspeo da nategne kvačilo. Ja sam ga tada mogao držati dovoljno dugo da ubacim u brzinu i krenem. Bilo mi je jasno da do kuće moram stići bez stajanja. Jer ako stanem, nema šanse da opet krenem, motor će se ili ugasiti ili ću uspeti izbaciti iz brzine, ali onda ako nema nekog u blizini da mi pomogne, neću moći da ga ubacim u brzinu. 
I tu kreće "avantura" od 25-30 na sat, zvana: "kako stići do Novoga Sada, a da se ne stane nigde". 
Povratak istim putem kući je otpao jer bih već na raskrsnici kod Maradika, na putu Banstol-Inđija morao stati da se uključim na glavni put i to levo skretanje. Čak i da tu prođem, u Karlovcima imam jedan semafor, u Petrovaradinu 5-6, pa sam rešio da idem dužim putem, preko Iriga i Venca. Uskoro sam (usput razmišljajući) odbacio i mogućnost dolaska direkt do kuće. Suviše semafora, jbg. Setih se da je prvo mesto gde bih mogao ostaviti motor bezbedno na par dana, dok ga ne popravim, kod poznanika u Pap Pavla, gde bih u dvorište mogao skloniti motor. Znači idem do Varadinskog mosta, nemam ni jedan semafor do Dunavskog parka, samo par nezgodnih skretanja/uključenja. Fino... 
U Maradiku sam uspeo da na glavnom putu skrenem ka Irigu bez problema. već nekih 500 metara dalje se vide tragovi onog gore pomenutog pljuska, koji je zahvatio odatle sve do Iriga i Venca. Put vlažan, u kolotrazima uz ivicu sa desne strane barice, a ja osuđen da tuda vozim do Venca. Prvi problem mi se ne nadano javio posle manastira Krušedol, na ravnom putu ka Šatrincima. Za one koji ne znaju, asfaltirani put je dovoljno širok za kombi i motor, ali ne i za dvoje kola, sa svake strane puta postoji skoro još jedna širina puta posuta uglavnom sitnim tucanikom. Doduše ima dosta i rupa koje je već pomenuti pljusak napunio vodom pa se ne vidi kolike su. Kola ispred mene i dolaze nam nekoliko kola u susret, on za svaku rupu samo što ne stane, da bi preša0 preko nje i ja sam počeo da ga sustižem iako sam išao baš sporo. Falilo je bukvalno po metra ili pola sekunde, da moram stati. Čim se mimoišao da poslednjim kolima u grupi uspeo sam ga obići, jer je on nastavio da vozi podjednako sporo, ne sklanjajući se sa tucanika i jer nam je u susret stizalo još nekoliko kola. Srećom bila su dovoljno daleko da ja sa svojih 35 na sat max uspem da prođem. 
Do Iriga, tj. uključenja na glavni put skoro pa dosadna vožnja. Kada sam stigao do uključenja na glavni put i skretanja desno ka Irigu nije bilo nikog ispred mene, ali bilo je saobraćaja ka Irigu. Srećom išao je sporo i između dvoje kola je ostalo malo više mesta. Krenuo sam još izdaljine da sviram, vozaču kola koja su nailazila sam privukao pažnju i uleteo sam ispred njega.
Do Venca i preko njega do Mišeluka uglavnom dosadna vožnja. Jedino par "nestrpljivih" kojima sam smetao jer ne idem dovoljno brzo. 
Sledeći problem skretanje levo ka Mišeluku. Srećom vidi se dovoljno daleko ko dolazi, pa sam malo usporavjući i ubrzavajući ubo trenutak da skrenem bez problema. Na izlasku sa Mišeluka i skretanju desno ka Trandžamentu nije bilo problema. Em postoje dve trake, em nije bilo saobraćaja. Tu me je valjda konačno krenulo... Penjanje na Dugu opet bez problema, nema saobraćaja, samo "drugari u plavom parkirani na ulazu u Vojnu bolnicu. Srećom me nisu dirali, tj zaustavili iz dosade... Silazim sa Duge. Vidim pali se zeleno na semaforu na bližem kraju Dunavskog parka, na drugom kraju dunavskog parka me isto čeka zeleno. Uhvatio sam zeleni talas? Prilazim semaforu kod Banovine, zeleno počinje da trepće i prolazim na žuuutooo 😉 ...  Kod Norka zeleno i nikoga na raskrsnici. Čim sam je prošao skrećen na pešački i ulazim u Pap Pavla kod hotela, i raskrsnica sa Šafarikovom prazna. 
Super! Stigao sam!

Što se same vožnje tiče, bila mi je izuzetno naporna. Imam utisak da bi mi bilo lakše da sam se umesto sat ipo(dva sa odlaskom do jezera, pre pada), vozio normalnim tempom 4-5 sati bez prekida. Uz to seoske kere su bile malo veći problem nego inače jer nisam bio dovoljno brz da im umaknem...

Za kraj bih hteo da "pozdravim" vozače kola malih i velikih koji su mi svirali jer vozim sporo(kao da je to bio moj izbor), a nisu umeli da prođu pored mene iako sam uvek ostavljao maksimalno mesta...
I poseban "pozdrav" "geniju u velikom BMW džipu na putu od manastira Krušedol ka Irigu, koji se nekih 5-10 minuta vozio iza mene, ambledujući i svirajući mi da mu se sklonim sa druma, jer nije imao dovoljno mesta da me obiđe, a da ne siđe sa asfalta. Inače par minuta pre njega je pored mene prošao tamić, a da nije morao da siđe sa asfalta. "Genije", džaba ti sve pare i skupa kola kada ne znaš da voziš... Pomalo mi je žao što mu nisam zapamtio ni tačan model džipa ni registraciju pa da ga "konkretnije" pomenem. Možda bi ga neko znao, pa da mu se posle smeje. Ali u tim trenucima sam imao preča posla od razmišljanja o budali.

Eto toliko od mene...

  • Like 12
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Alfa Romeo Stelvio Quadrifoglio je ''Terenac godine''
rsz_arq.jpg.efe42ec159fa5a77511b5433d98f
Moćni model sa najjačim paketom opreme pobedio je na takmičenju magazina Auto Zeitung. Stelvio Quadrifoglio za 2020. godinu osvojio je nagradu koju je ovaj italijanski terenac visokih performansi osvojio i pre dve godine. Ovog puta, Alfa Romeo Stelvio Quadrifoglio prevagnuo je nad 11 konkurenata, među kojima su bili najmoćniji terenci velikih nemačkih, italijanskih i britanskih brendova.

fca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadrifca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadrifca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadrifca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadrifca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadri

Alfa Romeo Stelvio Quadrifoglio ima 2.9 V6 BiTurbo benzinski motor, razvijen oslanjajući se na znanja brenda Ferrari. Njegovih 510 konja omogućavaju ubrzanje od 0 do 100 km/h za 3.8 sekundi, i maksimalnu brzinu od 283 km/h. Agilno upravljanje je moguće zbog aktivnog vešanja sa elektronskom kontrolom amortizera (AlfaTM Active Suspension), tu je i Alfa D.N.A. Pro Dynamic Driving Control sistem, koji je još bolji zahvaljujući novom trkačkom ''Race'' režimu.

Na autu je kočioni sistem visokih performansi Brembo, Alfa Q4 pogon na četiri točka sa elektronskom kontrolom, idealan odnos težine od skoro 50/50 između prednje i zadnje osovine, i vrlo direktan upravljački prenos. Sportska sedišta sa presvlakama od kože i materijala Alcantara i osmostepeni automatski menjač koji omogućava menjanje brzine pomoću ručica na volanu dodatno unapređuju ugođaj vožnje.

fca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadrifca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadrifca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadrifca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadrifca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadrifca_germany_ag_alfa_romeo_stelvio_quadri

Nedugo nakon premijere, Alfa Romeo Stelvio Quadrifoglio postavio je rekord za obilazak kruga u kategoriji terenaca serijske proizvodnje na legendarnoj stazi ''Nordšlajfe'' u okviru Nirburgringa. Glavne atrakcije na modelu za 2020. uključuju napredne sisteme za asistenciju pri vožnji, koji omogućavaju autonomnu vožnju 2. nivoa i novi sistem za informacije i zabavu, sa ekranom dijagonale od 8.8 inča (22.3 cm).
 


Kakva zver :Hail:

Link to comment
Share on other sites

Momak u mom kraju kupio Stelvia i non stop bio kod mehanicara. Nema sta nije crkavalo, na kraju mu zamene za drugi primerak ali se ni sa njim nije usrecio. I zaboravih vise koji su kvarovi u pitanju, al ga bukvalno poznaju svi ovlasteni servisi od vardara pa do triglava, a i dalje. Da li je qrate srece ili je jednostavno u pitanju alfa, ne bih da sudim 😆 

Link to comment
Share on other sites

Momak u mom kraju kupio Stelvia i non stop bio kod mehanicara. Nema sta nije crkavalo, na kraju mu zamene za drugi primerak ali se ni sa njim nije usrecio. I zaboravih vise koji su kvarovi u pitanju, al ga bukvalno poznaju svi ovlasteni servisi od vardara pa do triglava, a i dalje. Da li je qrate srece ili je jednostavno u pitanju alfa, ne bih da sudim [emoji38] 
Italijani kad idu idu, ostatak vremena su u servisu. To je poznata stvar. Italijan je živ uvek. Ovaj rs3 počne da živi posle 150km/h, pre toga je k'o robot. Da ne kudim mnogo nemce, oni rade, ali su mi manje zabavni.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

Link to comment
Share on other sites

Vozio sam Alfu 145 sa 1.4TS i 1.8TS motorom. Ovu drugu više od 10g. Samo redovni servisi i po gasu. Čim ih ne voziš kako treba, počinju da se bune. Od kvarova, za 180000km, lambda sonda i senzor radilice. Drugar je vozio 159, neku naftaricu i bio prezadovoljan. Sa druge strane, znam za ljude koji su imali grdnih problema sa Alfama, ali nikad sa novim. Većinom su to bili polovnjaci koji su loše održavani. Moj novi "polovni" Pežo 307, kupljen posle domile pregleda kod mehaničara, kao odličan, mi je više para iz džepa izbio za godinu dana,  nego obe Alfe za 16g vožnje. Kako se kome zalomi.

Link to comment
Share on other sites

Koliko ima smisla kupovati super jake masine u drzavama gdje je ogranicenje brzine 110 km/h ili kod mene gdje je ogranicenje 100 km/h.

Dobro ljudi voze brze, do 120 km/h se tolerise, ako te i vidi policajac, nece te zaustaviti, medjutim sve preko toga je kaznjivo,

a vozacima koji voze 150 i vise km/h se oduzima vozilo na 7 dana na licu mjesta i placa se neka drakonska kazna do 10,000 dolara.

Kako uzivati u brzini i snazi, kada se to nema gdje primijeniti.

Druga je stvar ko je u Njemackoj i moze da vozi do ludila na pojedinim dijelovima njihovog autobana.

 

U vecini slucajeva je to samo neki statusni simbol, zamjena za onu stvar, i slicno. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...