Jump to content
Vox92.net Forum

DJ_Vasa

Members
  • Content Count

    403
  • Joined

Community Reputation

407 Excellent

Recent Profile Visitors

171 profile views
  1. Naravno, shvatam da obojica dajete pojašnjenje iz tog ugla.
  2. Ja sam skratio celu presudu, koja je predugačka za forum, mada poslednji pasus govori praktično isto. Evo celog teksta iz Peščanika: https://pescanik.net/nepoznavanje-prava/?fbclid=IwAR3yjHtiEowFDxGpXAeQ844z8BZ_72kt3hOOolLClrI_ogh1PjA9mOmyBEc Peščanik svakako nije Informer, članak potpisuje neko ko se bavi advokaturom, a evidentno je da je dete silovano i da je bizgov ostao na slobodi. Baš me zanima šta će da urade socijalne službe.
  3. Jeste da Informer ne može da se pohvali novinarskom etikom, ali evo gde se presuda može pročitati: http://www.bg.ap.sud.rs/cr/articles/sluzba-za-odnose-sa-javnoscu/aktuelni-predmeti/drugostepeno-krivicno/dk-donete-odluke/ Nisam pravnik, ali ovo mi deluje veoma čudno jer znam da nepoznavanje zakona ne oslobađa od odgovornosti. Ako idemo na etničku zajednicu, zanima me da li će neki sudija osloboditi nekoga ko je pekao paprike na livadi, bio umešan u 'tradiocionalnu svađu' gde su radili noževi ili onoga ko je krao gorivo iz firme budući da su to ustaljeni obrasci ponašanja. Ovaj bizgov je imao 22 godine, a ako mu nije oduzeta poslovna sposobnost ili pravo da glasa, ne znam kako je odjednom postao toliko nevinašce. Koliko mi je poznato, čak su i ratifikovani neki dokumenti koji štite Rome, ali ispostavlja se da je sasvim OK silovati romske devojčice. Baš me zanima da li bi sudija presudio na isti način da je u pitanju njegovo dete.
  4. Ne, samo sam spomenuo šta sam video juče. Pošto sam vozio nisam mogao da slušam i lupetanja koje si imao prilike da čuješ mada moram priznati i da je dobro što ih nisam čuo. Ionako je bio lep dan pa ne bih voleo da ga takvi unakaze svojom verbalnom dijarejom.
  5. A koja rasa je konkretno uvređena? Neandertalci, kromanjonci ili pećinari u globalu ako ih shvatamo kao rase? Pa živimo u 21. veku, ljudi već godinama putuju u svemir, nauka napreduje svakog dana, tako da zaista ne znam šta da kažem za nekolicinu budala koji se nisu makli od doba kada se vatra koju je munja zapalila čuvala kao zenica oka. Ja zaista nisam kriv što oni u Lazi nemaju dovoljno prostora i što pojedinci na ovom forumu imaju nizak IQ ili shvatanja iz srednjeg veka.
  6. Da. Kada sam prolazio pored Skupštine morao sam da skrenem jer je policija tako organizovala saobraćaj, a nekolicina likova koje sam video je izgledala kao da je izašla iz kamenog doba. Ne znam po kojim pećinama obitavaju ovi humanoidi i mislim da jei šteta što ovi oblici života troše naš vazduh.
  7. Možda je gospođa diverzant koja je stavila hidžab da zavara trag
  8. Ne znam za Šabac, ali bila je kontra-parada u Beogradu. Evo i jedne slike sa FB: Imao sam prilike da se zadesim u automobilu blizu Skupštine i zahvaljujući ovim pravoslavnim talibanima sam morao da produžim put. Ako ništa drugo, bilo je podosta policije u okolnim ulicama, a pročitao sam i da je od ove minorne grupe privedeno petoro. Na slici mi je veoma zanimljiva ova gospođa u sredini koja nosi hidžab, a kako reče jedan korisnik FB, dotična reklamira Gaahla, nekadašnjeg frontmena benda Gorgoroth. NIje mi poznato da li su ovi sa slike pozvali kao specijalnog gosta Tomislava Gačića, AKA Patkomija, ovaj, Pahomija, Kačavendu i ostale smerne likove iz njihove NVO.
  9. Ovo važi za sve jezike i pisma. Ako uzmemo engleski, zna se da on koristi latinicu i da prepisuje strana imena, ali ima dosta slučajeva da se strano ime izgovara u izmenjenom i prilagođenom obliku ili da čak ima više varijanti. Kao primer mogu da navedem preoizvođače automobila Renault, Peugeot ili Hyundai, čiji se nazivi mogu izgovoriti na više načina. Kada su u pitanju glasovi č i ć, mnogi jezici ih ne razlikuju, a krajnji rezultat je neki glas između ova dva. Ono što nama izgleda čudno kada je u pitanju naš jezik, takođe izgleda i govornicima drugih jezika. Čitao sam da se u arapskom glasovi o i u ne razlikuju, a lično sam čuo u Egiptu da marku automobila Toyota izgovaraju kao tujuta, dok je Koko Šanel (Coco Chanel) kod njih Kuku. Dalje, njima su p i b isto, a od prodavaca džidža-bidža sam čuo više puta Ten bound for you, my friend, iako se njihova valuta funta (engl. pound) na engleskom izgovara sa p. Neki indijski jezici razlikuju oblike glasa n, koje mi i ne čujemo, a njima to deluje različito, baš kao nama razlika između ć i č. Kada je u pitanju percepcija stranih glasova, svi to činimo na osnovu svog jezika. Na primer, englesko this shvatamo kao dis, ali Nemcima je to isto što i zis, imajući u vidu njihov glasovni sistem. Ako neki Nemac pokušava da govori naš jezik, sasvim je moguće da će reč dobro izgovoriti kao topro jer njegov jezik drugačije gleda na zvučnost i bezvučnost, tj na razliku d/t ili b/p. Italijanski pevač Zucchero je problem za izgovor u mnogim jezicima jer njegovo ime se izgovara kao Dzukero, ali ne i u makedonskom jer kod njih taj glas postoji i piše se kao latinično s, a postoji u rečima kao što su sид (zid) ili sвезда (zvezda).
  10. O pitanjima adaptacije stranih imena postoje rešenja u Pravopisu, mada ne znam da odgovorim za konkretnu osobu. Svaki jezik je priča za sebe, a dodatni problem je i postojanje nekoliko sistema beleženja arapskih imena. Naime, arapski je dosta rascepkan jezik, postoji neki opštearapski standard, ali postoje i lokalni standardi koji komplikuju situaciju. Konkretno, u arapskom postoje dve širen konvencije - angloarapska i frankoarapska. U praksi to znači da arapin iz Saudijske Arabije ili Egipta, koji koriste englesku transkripcuju može da se zove isto kao i Arapin iz Tunisa ili Marko, koji koriste francusku, ali će se njihova imena beležiti na dva načina u latinici. U tom slučaju se obično kopira lokalna transkripcija, mada kod pomenutog igrača imamo još jedan problem, a to su različiti arapski standardi. Naime, iako SA koristi engleski standard zapisivanja imena, arapski vokali se razlikuju od države do države i zato postoje npr. Mohamed i Muhamed i slično. Kada je u pitanju srpski, ne postoji razlog da se koristi engleski/francuski oblik, osim u imenima firmi ili citiranju naučnih radova. Konkretno, nebitno je da li se npr. ime Mustafa piše sa f ili ph (Moustapha) jer će taj čovek kod nas uvek biti Mustafa. Pretpostavljam da kod pomenutog igrača ulogu igra i to što arapsko pismo obično ne beleži vokale i da se njegovo ime u arapskom piše kao Mhmd Al Brjk. Očigledno je da je potrebno znati da li čovek svoje prezime izgovara kao Breik/Brejk ili Burajk. Žao mi je ako odgovor izgleda previše uopšteno, ali problem je sam arapski jezik. Kod Japanaca ne bi trebalo da bude problema jer su dosta dosledni u beleženju izgovora latinicom, te se lako može pisati Micubiši, Tokugava i slično umesto Mitsubishi ili Tokugawa.
  11. DJ_Vasa

    EVROPSKA UNIJA

    Irska ostaje u EU, pa računam da bi mogli njih da angažuju. Evo jedne kratke reportaže iz koje se vidi kakav spiker bi mogao da zapadne: Možda ta nemačko-francuska verzija i nije tako loša
  12. Ne mora. Kod nas je bila praksa da se i u doba srpskohrvatskog strana imena pišu transkribovano, ali nije nikada bilo zabranjeno izvorno pisanje. Evo šta piše u pravopisu iz 2017 (t.195): Praksa je uglavnom ostala ista, mada se u mnogim tekstovima vidi i izvorno pisanje, kao npr. Box paketi, Postpaid internet itd. U nekim situacijama se čak i mora koristiti izvorno pisanje imena, kao npr. pri navođenju referenci u naučnom radu, ugovorima sa stranim firmama i slično. Ovo mora da se radi jer nije isto Phillippe i Philip, Fisher i Fischer i slično, a pogrešna identifikacija autora ili ugovorne strane nije baš zgodna. Mislim i da mnogi mediji imajuj savremen pristup kada pišu npr. South African Airways obustavlja letove, Hyundai Tucson ponovo u prodaji, Wizz Air otvara novu liniju i slično.
  13. DJ_Vasa

    EVROPSKA UNIJA

    @mladenvzz i @Vjekoslav Hvala obojici na odgovorima. Poslednje što sam čitao o ovom koridoru ima veze sa novcem, i to u smislu koliko će biti potrebno vremena da se isplati jer u kalkulaciju treba uzeti oscilacije u cenama goriva na svetskom tržištu i putarine, koje treba da budu takve da se isplati gradnja, ali i dovoljno niske da bi teretni i putnički saobraćaj bili isplativi. Najnezgodnija je cena goriva jer na nju dosta utiču politička zbivanja na Bliskom istoku, u Rusiji i SAD, kao i u još nekim zemljama koje su bitni proizvođači fosilnih goriva. Prvobitna zamisao je da cela mreža bude u obliku tzv. grabulje, što se shematski može prikazati ovako: __|___|___|___|___|___|___|__ Donja linija predstavlja glavnu trasu, a ove gornje mrežu puteva koji vode ka severu, i to na više mesta, a ako se dobro sećam, Budimpešta je bila glavno čvorište za povezivanje sa severom zbog geografskog položaja i konfiguracije terena. Bile su planirane i tzv. kapilarne saobraćajnice (ako se tako zovu, zaboravio sam), tj. mreža brzih puteva koji bi povezivale ove severne krakove sa obližnjim gradovima koji nisu na glavnoj trasi, ali kojima je ovo povezivanje korisno. Kada bi ceo projekat bio ostvaren, desetak zemalja bi imalo korist od toga, a pretpostavljam da će se to desiti u nekoj skorijoj budućnosti.
  14. DJ_Vasa

    EVROPSKA UNIJA

    Da li je i dalje u opticaju ideja da se povežu jadranske luke i da se napravi neki koridor koji bi išao jadranskom i jonskom obalom? Znam da je davno bilo takvih ideja pa sam hteo da pitam da li se o tome priča u HR kada se govori o putnoj infrastrukturi.
  15. Ima još jedna caka, sve i da je neko rešen da istera stvari na svoje mesto, a to su zakoni. Oni su takvi da naprosto ne prepoznaju mnogo toga što se smatra negativnim, a mnoge finansijske malverzacije je teško i dokazati. Kao očit primer mogu da navedem Miškovića. AV je na sva usta objavljivao da će Mišković završiti iza rešetaka, ali ako nema papira koji dokazuju njegovu krivicu, onda nema ni presude. S druge strane, evo još jednog klasičnog slučaja: direktor propale državne firme u dogovoru sa svojim pajtašem odradi marketinšku kampanju od milion evra i time isprazni kasu, firma ide na doboš, a najbolju ponudu daje pajtaš iz dotične agencije. Pajtaš zatim angažuje istog direktora da rukovodi i još mu poveća platu. Ako gledamo na površini, očigledno je da su radili u dogovoru, ali ako gledamo zakonski, bez dokaza nema presude za direktora. Direktor je imao pravo da uloži u marketing, što nije krivično delo, nije ni zakonski kriv ako marketinška kampanja ne daje očekivani rezultat, što važi i za njegovog pajtaša. Isto tako, pajtaš može da ponovo zaposli istog direktora na istom radnom mestu, ali ni to nije zabranjeno. I šta će da se desi? Ništa. Jeste da ima indicija, ali uz ovakve zakone, ni švajcarski sudovi ne bi mogli da presude drugačije.
×
×
  • Create New...