Holivud

https://freestreams-live.my/arenasport1sr0/

Pozdrav svima, ima li neko link za stream?

Jel' igra Butsi Tornton za Sasari?

Cepa McClintock, def najbolji, premda Wham/Slayer nije njegov rad.

Pa da, kao što je SFRJ mainstream opus bio "imitativni, repetitivni, spori refleks zapada" by Dragan Babić, tako i turbo folk, sem što se u tom slučaju radi o jugu i istoku.

To je stari i oproban recept. Dok su dance-pop izvođači 90ih pozajmljivali sa MTV narodnjaci/turbo folk su po pravilu bili okrenuti jugu i istoku. Lukas je još 90ih krao Vasilisa Karasa, Ceca Ražnjatović je lansirana u stratosferu takođe zahvaljujući grčkim hitovima. Dragana Mirković je krala Khaleda iz Alžira, da ne pominjem Tarkana koji je dete turskih emigranata u Dojčland ali je ikona turske muzike i tamo uživa status Zdravka Čolića. S tim da Tarkan opušteno ume da ode u etno pa iskomponuje pesmu gde je tema život u beduinskom karavanu, sve u pratnji tradicionalnih turskih instrumenata.

Jeste, kontinuitet i nadgradnja. Muzika mafijaške subkulture je prošla put od zadimljenih ćumeza i vašarskih šatora preko splavova i neonski osvetljenih klubova do najvećeg stadiona i najveće dvorane u Srbiji. Da li je getoizacija Srbije 90ih dovela do pojačane verifikacije mafijaških vrednosti, poput popularizacije gangsta repa u SAD i identifikacije stanovnika geta sa takvim narativom? Verovatno. Interesantno je sa druge strane kako se publika Straight Jackina (Strejt gangsterizam, Sin mafije) i Sunshine (Kokain) nije okrenula takvim vrednostima. Ni ljudi koji su gruvali Hit em up od 2paca nisu bili u toj priči. Vrv jer Jackin, Sunshine i Pac nisu bili muzika identiteta mafijaške subkulture u SRB.

Fino zapažanje. Čini se da mafijaška subkultura ne zavisi od turbo folk muzike već je kako sam napisao u jednom od prethodnih postova subkultura izvršila aproprijaciju te vrste muzike. Ono što je konstanta dakle, nevezano za muziku subkulture, je poštovanje izgrađeno na brzo zarađenom novcu i "nema zezanja samnom" stavu, spremne pesnice i prst na obaraču. Zbog čega omladina optira taj vid socijalne verifikacije je glavno pitanje i tek je u maloj meri vezano za izbor muzike te iste omladine. Pomenuo sam NBA igrače koji su vitlali pištoljima, nadahnuti gangsta tekstovima hip hopa. Ista meta, isto odstojanje, dok je muzička oblanda skroz drugačija. Vernon Maksvel i Latrel Sprivel ni ne znaju šta je turbo folk. Dakle, nije muzika glavno tkivo te subkulture, niti je muzika vodeći element zbog koga mladi ljudi gravitiraju takvom načinu života. Bunjište Svetlane Veličković su vašari, posela, melosi. Njena evolucija u Cecu Ražnjatović nije posledica i nadgradnja uspeha koji je postigla njena muzika već deo projekta koji je osmislio njen suprug Željko Ražnjatović. Zahvaljujući uloženim sredstvima koja su obezbedila najbolju produkciju (u SRJ naravno), muzičare (Cecin gitarista je čovek koji je završio klasičnu gitaru na Berkliju ili Džulijardu) vašarska Svetlana postaje Ceca Nacionale. Trap jeste spiritualni naslednik jer obuhvata istu subkulturu ali postoje razlike. Dok je turbo folk integrisan kulturnom aproprijacijom trap se namenski pravi za već etabliranu subkulturu koja ima utvrđene svetonazore, pravila, stremljenja. Zbog toga trap nije ograničen na ljubavne i bonvivanske tekstove već puca direktno na najbitnije elemente subkulture - pištolj, novac, zlato, kokain, brza kola itd.

Velik broj odlično elaboriranih razložnih postova, svaka čast kolege. Sad, pojedine kolege se bune da sve napisano nema veze sa čovekom čije ime krasi ovu temu. Do sada smo sakupili solidan broj određenih parametara a pošto je tema Nikola Jokić, šta bi od napisanog i kako, moglo da se primeni na njegov slučaj? Sluša narodnjake to smo već elaborirali. Blizak je vlasti, podržava trenutnu opciju. Između ta dva parametra su pojedine kolege uočile korelaciju. Da li je optiranje Nikole Jokića za ovu vlast njegov iskreni svetonazor ili se u tom slučaju vodi ekonomskim parametrima je pravo pitanje? Da nekim slučajem sluša drugu vrstu muzike, da li bi i dalje podržavao trenutnu vlast i muljao uz političku podršku? Da sve prethodno napisano ubacimo u već postojeću jednačinu da je Nikola Jokić definitivno neko ko je video sveta, upoznao mnogo uspešnih ljudi različitog etničkog, religijskog, kulturnog, ideološkog i socijalnog backgrounda. Ne znam da li bije ženu, jedan od braće def. nema problem da udari (i davi), no, jednak je procenat je da sa jedne strane Nikola Jokić prihvata i primenjuje svetonazore starijeg brata koliko i da mu je to nešto najbednije što čovek može da uradi. Ili se pak na Jokića ništa od ovoga ne može primeniti pošto nije prosečan građanin. Pojedini igrači u NBA (u prošlosti i danas) vole da se identifikuju sa gangsta geto kulturom. Najskoriji slučaj je Morant, ranije smo imali Vernona Maksvela koji vozi auto nakrcan oružijem a i kada je Sprivel poželeo da presudi tadašnjem treneru dovoljno je bilo da skokne do automobila.

Dodatnu težinu utisku daje činjenica da je Ksenofont video devastiranu i u stanju propadanja Ninivu koja je opljačkana i opustošena 200 godina ranije. Kakav bi tek bio utisak da je video Ninivu Senaheriba ili Ašurbanipala, postoje tumačenja koja čuvene viseće vrtove Vavilona smeštaju u Ninivu ili da je uzor za vrtove Vavilona bila upravo Niniva. Trenutne zidine su verna rekonstrukcija jer je Niniva građena od ćerpiča koji teško odoleva zubu vremena.

Svakako da je šund ali sam pokušao da utvrdim genezu korelacije između takve vrste muzike i mafijašenja. Verujem da npr. 70ih narodnjačka publika nije u većoj meri uključivala "vitezove asfalta" već ljude koji su gravitirali kafani, ljude kojima je muzika bila nešto uz šta će da popiju i da se provesele (što je jedna od funckija muzike još od 9. milenijuma pre nove ere, recimo posuda sa lokaliteta Nevali Čori gde ljudi igraju "kolo" a na istom mestu su pronađeni ostaci vinske kiseline u posudama). Takva publika nije iziskivala filozofske, antropološke i socijalne momente u muzici već "našikam se i pravim haos" narativ. Malo radosti, malo sete, malo dekoltea i golih nogu i to je sve, sutra se radi. Tek uobličavanjem mafijaške/dizel subkulture turbo folk/narodna postaje integralni deo te i takve priče, prostom kulturnom aproprijacijom. Tako da turbo folk jeste bio katalizator tog i takvog ponašanja ali najverovatnije ne i generator istog.

90te u SRB su u dobroj meri bile vreme subkultura gde je muzika u manjoj ili većoj meri diktirala odevne i ponašajne obrasce. Metalci/rokeri, pankeri, rejveri, reperi, skinhedsi, sve alternativne nijanse između, npr. ljudi koji su slušali i Prodigy i Body Count, i Soundgarden i 2paca (gde sam i sam spadao). Kako su se stare kajle DBovaca/mafijaša vratile u zemlju, nastala je i njihova subkultura i prokrčila sebi put. Mladi ljudi su u tim ljudima videli idole/uzore, tipove koji voze dobre automobile, šetaju dobre ribe, brzo dolaze do zarade ilegalnim poslovima. Kod njih je bila lova, pa su lovom i "nema zezanja samnom" stavom iskovali (straho)poštovanje među ljudima a naročito među omladinom. Ta subkultura je imala svoj način odevanja, ponašanja i naravno - svoju muziku, koja je bila turbo folk. Deluje da tada turbo folk počinje da se vezuje sa mafijašenjem, pištoljima i generalno lošim vrednostima. Narodnjaci su uvek postojali ali je publika narodnjaka obuhvatila i jak deo urbane omladine i to je publika na koju Marko Bulat referiše u intervjuu. Narodnjački/turbo folk tekstovi su se (možda i grešim) u veoma maloj meri doticali propagiranja takvog stila života, mahom su bili u pitanju ljubavni ili bonvivanski "udri brigu na veselje" tekstovi. Zaguljeniji tekstovi u tom smislu su bili u "Nemoj da ideš mojom ulicom" od Riblje Čorbe, "Prsten" od Partibrejkersa, nekoliko stvari od Sunshine i Straight Jackin, da budemo realni. Tako da turbo folk/narodnjaci nisu bili generator da kažemo dizel subkulture, već je određena subkultura prisvojila turbo folk kao deo svog identiteta te je takva muzika postala neodvojiva od mafijašenja. Sad npr imamo nadgradnju iste subkulture kroz tzv trap, gasere ili kako već, gde se otvoreno i nedvosmisleno peva o mafijanju, beskrupoloznom uklanjanju protivnika, gde je jedini zakon zakon novca i repertiranog pištolja. Turbo folk koliko god da je treš nije sadržao takve poruke, jednostavno je izvršena aproprijacija te vrste muzike od strane mafijaške subkulture i samim tim je postala jedan od identifikatora iste, uz zlatne lance, pištolje, bmw itd.

Neuporedivo benignije od ovakve varijante https://mondo.me/Magazin/Zvijezde-i-tracevi/a1055297/Marko-Bulat-kriminalci-mu-stavljali-pistolj-u-usta.html 2. bold, aplauz za pristojnu i građansku Srbiju.

Dobro.

Nema na čemu, to je pitanje koje mi je odavno palo napamet premda ne postoji ni približno tačan odgovor kada je izreka nastala, makar da se zna da li je za vreme Republike ili Carstva. Republika je bila ultra rigidna dok je Carstvo zavisilo od samovolje cara ali opet ako bi car bio iz rigidnog, krutog, vojničkog staleža, teško da bi ohrabrivao neukus, mahom su takvi crpili inspiraciju od svojih najirigidnijih prethodnika (iz vremena kad se znao red). Uostalom, svakom caru je iznad glave visio mač tako da su oni najraskalašniji (i koji bi verovatno vrlo rado prihatili pomenutu izreku) po pravilu i najkraće trajali - Neron, Kaligula, Komod. Da dopunim, u doba Republike rimski patriciji, članovi Senata, su po pravilu sa gnušanjem gledali kraljeve koji su živeli u velelepnim palatama, kitnjasto se odevali, živeli u velikom luksuzu, jer je za njih takva neumerenost bila vid nediscipline duha.

Apsolutno imaju pravo. Imali su pravo i od početka do sredine 2000ih ali su u tom periodu i ljudi koji ne slušaju folk/narodnu imali izbor. Sada više izbora nema jer nema ni koncerata stranih izvođača. Nisam znao da druženje podrazumeva "ćirilicu", metalike ne umeju da se druže jel da 🙂

Promašio si priču, ja sam govorio o mogućnosti izbora i to sam podvukao u nekoliko postova.

Meni je interesantno da izreka potiče iz drevnog Rima gde se zbog neukusa gubilo mesto u Senatu, porodice propadale, članovi najstarijih patricijskih porodica bivali zakinuti u napredovanju na političkoj i socijalnoj lestvici. Oktavijan Avgust je čak doneo zakon koji se tiče neukusa u odevanju, preteranom nošenju nakita, posećivanju bordela itd. Gaju Mariju su optimati uvek zamerali što ne zna grčki jezik i držali to kao referentnu tačku njegovog niskog porekla i nemogućnosti da bude pravi patricij. Neukus se dozvoljavao nižim slojevima, jer nisu za bolje jel', ali pravi patricij je morao držati do sebe inače bi gubio nešto najdragocenije - Dignitas. Dignitas je jedina stvar koja se u Rimu nije mogla tako lako kupiti i prodati, čak i u slučajevima kada je to bilo moguće, recimo bogati patricij bez određenog dignitasa koji oženi devojku iz aristokratske porodice koja je siromašna ali je dignitas porodice veliki, taj patricij se morao povinovati pravilima siromašnije porodice i redefinisati svoje manire. To je bio apsolutni i neophodan uslov. Ljudi koji ne ispunjavaju kriterijume su mogli zaobići te parametre jedino ukoliko se iskažu na bojnom polju (Gaj Marije, Lucije Kornelije Sula) ali su u trenutku prihvatanja od strane aristokratije morali da napuste pređašnji neukus (recimo Sula je morao da se barem na neko vreme odrekne društva glumaca, prostitutki, posećivanja jeftinih i skaradnih pozorišnih predstava) i da se u potpunosti priklone i adaptiraju rigidnom sistemu koji zahteva zvanje patricija.