Cyber

Ovo se ne moze sazeti u jednom postu, ali valja otskrinuti tematiku. Naglasavam da moj pristup ovoj temi nije aktivisticke prirode, jer to nije moja priroda, te u tu vrstu diskusije ne bih ulazila. Iako smatram da je problematika vrlo kompleksna i neresiva iz jednog poteza, ipak preovladjuje wishful thinking da se sto pre nekako zauzda vulgo uzurpacija nekih svetskih destinacija. To je nemoguce, ne samo zbog zbog isprepletanih socijalnih, ekonomskih, politickih i inih interesnih sfera i faktora, nego prvenstveno zato sto – hvala na tome! - zivimo u slobodnim, pravnim drustvima gde vulgo-stil nije zabranjen, ma koliko saznanje o tome bilo porazno. Isto kao sto nije zabranjeno svakom pojedincu da se prema tome postavi i deluje u skladu sa tim, ma koliko to bilo nedovoljno da se bilo sta bitno promeni. Slaba vajda od toga sto poneko ne zeli sebi da dozvoli da tamo negde bude quiri na meti lokalnog pokreta otpora, kad milioni hrle tamo? Ili ce vis major, tj. globalno zagrevanje i extremne vremenske prilike da doprinesu «resenju» problema koje masovni turizam sa sobom nosi? Ali to ”resenje” bi onda moglo da podrzaumeva i migraciju lokalnog stanovnistva (neka ovo ostane samo figurativna distopija!). Da paradox bude veci, u toj uzurpaciji ucestvuju i oni koji su svesni problema pa zato hoce da pozure i obidju hot-destinacije pre nego bude ”kasno”. To moze biti indicija da je vec kasno, kasno da se rehabilituje ljudsko dostojanstvo. Thousands protest in Spain's Canary Islands over mass tourism “The Overwhelmed City”: Physical and Social Over-Capacities of Global Tourism in Venice”

Ovo je vrlo ruzno. Cak i za one kojima je noblesse oblige nesto nedostizno vazi da elementarno vaspitanje nalaze da se na ovaj nacin ne pominju oni koji nisu prisutni - bez obzira o kome se radilo - te samim tim ne mogu da odgovore na prozivku.

Ne reci dvaput, "nema sile koju Srbin ne obara". To je iz jedne pesme koja odlicno ilustruje modus vivendi nacije kad se njezino imanentno stanje inercije ukombinuje sa cuvenim srBskim inatom koji onda pojacava instiktivno opiranje. Pocuj zvuke srBske ekoloske svesti. ”Rio Tinto, mars sa Drine, Srbin kaze, mars sa Drine dusmanine [] mars iz nase otadzbine” (kadrovi u kojima se deca eksponiraju u narodnoj nosnji) ”ovu zemlju nasoj deci ostavise slavni preci” … ”srpska diko, tu sam rode” (hard rock solo Svilen konac podize ulog na nac.romanticnu kartu) ”Rio Tinto, mars sa Drine, mars sa nase djedovine, nema sile [] koju Srbin ne obara, poruka je svima jasna, pobeda je pravoslavlja”. Sta god da je tema - naciJonalni praziluk iz ... mora barem malo da proviri.

Ovaj post je relativizacija koja bi trebalo da se prebaci i ugleda svetlo dana na onom feministickom topiku. Ne bih rekla da se ”stalno [] potencira islam”, to je opste mesto koje odaje sustinsko nepoznavanje pojma politickog islama i iz tog nerazumevanja verovatno proizlazi ova nesretna relativizacija. Pre ce biti da (politicki) islam, cija je esencija bespogovorno pokoravanje, sam sebe potencira. Jer, institucionalizovana diskriminacija zena u kuranoljubivim zemljama nema pandan, te se stoga ne moze stavljati u istu ravan sa vaskolikim sektaskim praksama u sekularnim demokratskim drustvima. Treba li reci ista vise nego podsetiti na to da je islamska bratija - 57 zemalja (sic!) – usvojila sosptvenu kairsku Deklaraciju o ljudskim pravima koja se bazira na serijatskim verskim andramoljama kao antipod UN Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima koja je bazirana na sekularnom pogledu na ljudska prava. Sledbeno, kairska Deklaracija je lakmus papir duboko ukorenjenog sukoba izmedju politickog islama i ljudskih prava. Istina, deklaracije nisu pravno obavezujuce ali to nimalo ne umanjuje izuzetno relevantnu cinjenicu da su izraz volje i moralnog stava. Dovoljno je googlovati nesto poput violence against women in arab and islamic countries, women´s rights in the middle east, domestic violence in iran, mass arrests of women´s rights defenders in iran, female labor force participation in iran itd. u tom stilu da bi se brutalnost serijatskog svetonazora razoblicila. To po pretecoj ozbiljnosti daleko prevazilazi “nakardna pravila za odevanje i ponasanje zena” koja “nisu ekskluzivno vezana samo za ovu religiju”.

Ovaj roman je dao povod da Heinrich Böll dobije Nobelovu nagradu za knjizevnost 1972.

Basamak je jedna od reci koju dozivljavam kao rec svog detinjstva, jer ju je moj deda koristio. Upravo on a neko drugi, jer za njega sam bila veoma vezana. On i ja smo zajedno isli u «varoš» (u njegovo vreme je Slavija u odnosu na Čuburu bila bas to). Divote li! Reci i jezik generalno su uvek umeštene u nekom sociokulturoloskom kontekstu, zato je obicajeno je da u reci ucitavamo licno iskustvo. Tako deca uce reci, tako se uce reci i u stranim jezicima. Na taj nacin, sto bi rekao Bachtin, «prisvajamo reci», ucinimo ih svojim. I posle, kad otvorimo usta – pokazemo licnu (jezicku) kartu.

Kritika je davanje misljenja koje se bazira na sposobnost prosudjivanja, a ne na sposobnosti vredjanja. Dakle, napisano nije kritika nego a) relativizacja pojma kritike i uvrede javne licnosti, b) seksisticka pretpostavka o seksualnoj dominaciji (ko sta treba da radi) a takve pretpostavke se u biti zasnivaju na rodnim predrasudama. Bice ipak da se radi o neotesanosti koja de facto pali zeleno svetlo za seksizam na forumu. Voilà!

Zaista nema potrebe za ovim.

Cudi me da niko nije javio toj knjizari da su napravili lapsus. Ne radi se o "hermetickom krugu" nego o "hermeneutickom krugu" koji je pojam u okviru hermeneutike.

Ne samo sto je Hesse bio Nobelovac nego njegove knjige su 1933. spaljivane na lomacama diljem nacisticke Nemacke jer se nisu uklapale u nacisticku ideologiju, nego se i zna Hesseov stav u vezi sa nacizmom koji se skroz kosio sa njim. Isto kao sto se zna da je Serrano tokom drugog svetskog rata sprovodio kampanju podrske nacistickoj Nemackoj i bio promoter antisemitskih teorija zavere. O Jungovom odnosu prema nacizmu i antisemitizmu ima za pocetak ovde.

Miguel Serrano’s Antisemitism and its Impact on the Twenty-First-Century Countercultural Rightists Sa gornjeg linka mozes da skines pdf. De Gruyter je izvor sa vrlo dobrom reputacijom.

Osnovna razlika izmedju tumaca i prevodioca je jezicki medij, no ta razlika nije podjednako izrazena u svim jezicima i/li u svakodnevnom govoru i praksi. U nemackom, koji uzimas za primer, je razlika izmedju ove dve vrste jezicke delatnosti jasna. Formalno gledano, tumaci usmeno prevode usmene ili pisane tekstove sa jednog jezika na drugi a prevodioci prevode pisane tekstove sa jednog jezika na drugi (izvor). Dakle, kod tumacenja je fokus na usmenoj interpretaciji i komunikaciji; prevodjenje zahteva visi nivo preciznosti i stilskog prilagodjavanja i vremenski je zahtevnije. Naravno, obe delatnosti zahtevaju sveobuhvatne kulturoloske i lingvisticke vestine. Razna ukrstanja postoje u zavisnosti od jezickih kvalifikacija onih koji se bave ovim stvarima. A evo i sta kaze i moj prijatelj Duden: Dolmetscher/in (tumac) => Person, die [berufsmäßig] mündlich übersetzt (osoba koja [profesionalno] prevodi usmeno) Übersetzer/in (prevodilac) => Person, die berufsmäßig [schriftliche] Übersetzungen anfertigt (osoba koja se profesionalno bavi [pisanim] prevodima)

Naslov ima - kao i nekoliko dogadjaja u romanu – dvostruko znacenje. Kad Trond sa svojim vrsnjakom Jonom krene da "krade" komsijine konje onda to aludira na decacke avanture i fantazije o kaubojima na Divljem zapadu koji mogu da rade sta im se cefne. Hajde da krademo konje je otprilike isto sto i hajde da budemo nestasni. Druga konotacija "kradje" konja je vezana za Trondovog oca koji je tokom rata pripadao pokretu otpora i svercovao vaznu dokumentaciju preko granice – "idi kradi konje" je bila sifrovana komanda koja se koristila za vreme okupacije. A propo atmosefere, ne kaze se dzabe da je citanje putovanje kroz svetove. Lepa proza ima tu moc da prenese atmosferu nekog dalekog mesta i zivota ljudi u njemu i/li stanje svesti. Negde pred kraj osnovne nadjem u policama knjigu Zima iz 1914. od Sigrid Undset (Nobelova nagrada za knjizevnost 1928). Totalno me je apsorbovalo mesto u norveskoj nedodjiji gde zimi stizu paketi i posta jednom mesecno kad ledolomac prokrci put za dostavu. Otvorio mi se (jos) jedan novi svet. Taj zivot, ta priroda, ta melanholija, ti ljudi i to mesto - kao da sam stvarno bila tamo. Desetak godina kasnije kada sam vec zivela u skandinavskom svetu padne mi na pamet da potrazim knjigu i da je ponovo procitam. Kad ono, nigde nema te knjige (to je bilo pre interneta kad si sve morao da trazis analogno). Ispostavilo se da se knjiga u originalu zove Prolece – jasno je zasto je naslov adaptiran u nasem prevodu. Elem, kad sam je ponovo procitala, to se potpuno poklopilo sa empirijom koju nisam imala kad sam knjigu prvi put citala u geografski i kulturoloski udaljenom Beogradu kao siparica. Ne brinite, niti je Fose napisao samo Melanholiju, niti Nobelov komitet daje Nagradu za jednu napisanu knjigu (u Svedskoj su oba dela spojili u jednu knjigu).

Secam se vrlo dobro da sam ga gledala u bioskopu Zvezda. ... a kao dete se nisam skidala sa ovakvih rolsua osim kad sam bas morala.

Treba napraviti razliku izmedju 1) skolske instrumentalne vrednosti znanja i 2) sustisnke vrednosti znanja. Ovo prvo je vezano za individualne mogucnosti na trzistu rada koje zavise od stepena formalnog obrazovanja (Ausbildung, skolovanje). Ovo drugo je vezano za prosirene vidike, dublje spoznaje i sl. a sto je vezano za obrazovanost (Bildung) – to je individulano brusenje koje moze da oblikuje, sto ja kazem, fino nastimovane ljude sa duhovnom finesom. Boldovano: Ovo sto kazes ilustruje razliku izmedju street smarts (koje pominjes) i akademske inteligencije.